Poljubac je već vekovima simbol ljubavi i bliskosti, ali neki naučnici tvrde da im poreklo nije nimalo romantično. Štaviše, nekima će možda biti odbojno, jer postoji velika mogućnost da je prvobitna svrha bila vezana za prljavštinu, parazite i vaške. Higijena je bila prioritet, a ne pokazivanje ljubavi. Ljubljenje je danas najprirodniji čin među parovima i špstoji već hiljadama godina.
Ipak, neki naučnici veruju da ljubljenje nije uvek bilo iskazivanje emocija ili želje za intimom, već je cilj bio održavanje higijene. Postoji nekoliko pretpostvki porekla, od toga da je ljubljenje jačalo imuni sistem razmenom bakterija do toga da je to bila vrsta pozdrava pračoveka… Ali jedna od najnovijih jeste da su se ljubljenjem celog tela naši preci međusobno čistili od vaški i parazita. „Čin laganog sisanja sa stisnutim usnama nekada je bio pametna tehnika za uklanjanje krpelja, mrtve kože i vaški sa krzna drugih”, tvrdi profesor Adriano Lameira, evolucioni psiholog sa Univerziteta Vorvik.
On objašnjava da se ovaj „higijenski tretman” verovatno izvodio po celom telu, posebno na svim površinama koje su bile prekrivene gustim dlakama, da bi na kraju završio dodirivanjem usana. Procenjuje da se ova tehnika razvila pre oko 7 miliona godina, kada su naši preci preselili sa drveća na zemlju, gde je rizik od insekata, prljavštine i infekcija bio veći. Iako je sveobuhvatna sesija međusobnog čišćenja zamrla, ostala je poslednja faza kontakta sa ustima i postala je ono što danas nazivamo poljupcem.
„Higijenska važnost nege se tokom ljudske evolucije smanjila zbog gubitka krzna. Ali kraći tretman bi zadržao završnu fazu ljubljenja, što je na kraju jedini trag nekadašnjeg ritualnog ponašanja za signaliziranje i jačanje društvenih i rodbinskih veza kod majmuna predaka”, kaže Lameira za Daily Mail. Svi današnji brojni oblici ljubljenja evoluirali su iz tehnike uklanjanja vaški, tvrdi profesor – od jednostavnog poljupca na obrazu kao pozdrava, pa do strastvenog ljubljenja među partnerima.
U skorije vreme najraniji zabeleženi dokazi o ljubljenju pojavljuju se u tekstovima napisanim u Mesopotamiji, oko 2500. godine pre nove ere. To takođe objašnjava ono što je verovatno jedna od najvažnijih funkcija poljupca, koja se obično prikazuje u filmovima: Poljubac u usne koji označava ljubav ili seksualnu želju između dvoje ljudi.
Međutim, tačan razlog zašto je ljubljenje dobilo seksualnu konotaciju i dalje je nejasan. Štaviše, možda će biti potrebna dalja istraživanja da bi se objasnila bliska veza između želje za poljupcem i želje za seksom.
„Poljubac sa seksualnim namerama je samo poseban slučaj ovog ponašanja”, objasnio je profesor. „Nije poznato da se nijedan drugi član životinjskog carstva ljube seksualno kao ljudi, tako što ispupče usne i čine lagani pokret usisavanja.” On zaključuje da je poljubac pretvoren u „kristalizovani simbol poverenja i pripadnosti” i da vrlo malo društvenih interakcija nosi toliki značaj. „Malo prirodnih ljudskih signala nosi simboliku i društvena značenja kao što to ima ljubljenje”, dodaje profesor. „Dokazi potvrđuju da ljubljenje nije prvobitno bio signal naklonosti kod ljudi. Umesto toga, predstavlja preživeli, zaostali oblik negovanja primata.”
(Ilustracija Canvas/Paolo Gallo)
(RT Balkan)
