Naša galaksija, Mlečni put, je stara i ogromna. Nastala je pre 13,61 milijardu godina, a po veličini druga je u Lokalnom jatu, odmah posle Velike galaksije u Andromedi. (Lokalno jato je grupa od preko 80 gravitaciono povezanih galaksija). Do te veličine Mlečni put je stigao usisavanjem okolnih, manjih galaksija, u procesu koji astronomi vole da nazivaju galaktički kanibalizam.
Zvezde Mlečnog puta su različite starosti, veličine i metala u sebi. (Pod metalima, astrofizičari podrazumevaju sve elemente teže od vodonika i helijuma). Ali zvezde rođene zajedno iz istog oblaka prašine i gasa, logično imaju neke zajedničke osobine, recimo metaličnost i sl. Nakon rađanja u jatima, zvezde se raspršuju, tj. ne ostaju večno zajedno. Zato su astronomi u stanju da razvrstaju proučavane zvezde u pojedine populacije i da tako otkriju i one koje uopšte nisu rođenje u našoj galaksiji.
stronomi su uočili dvadesetak zvezda u našem susedstvu koje gotovo da i nemaju metala u sebi. To su jako stare zvezde, jer teški elementi nastaju tek tokom više ciklusa zvezdanog života i smrti da bi se stvorili metali koji će ulaziti u sastav novih zvezda. Osmatrane zvezde, o kojima pričamo, su vrlo siromašne metalima, i sve ih imaju u podjednakim količinama – a to ukazuje na zajedničko poreklo. Povrh svega polovina od tih zvezda se kreću po orbitama suprotno od ostalih.
E sad, te zvezde su daleko starije od tipičnih u disku Mlačnog puta, a to nam govori da one nisu rođene u našoj galaksiji. Na osnovu simulacija kretanja tih zvezda i rasprostranjenih elemenata u galaksiji, astronomi pretpostavljaju da ove zvezde potiču od jedne malene, patuljaste galaksije, mase oko dva procenta Mlečnog puta. Ta, mala galaksija imala je vrlo kratak ali buran život. U njoj se formirao velik broj zvezda, (naravno mnoge zvezde su se i gasile) ali bez dovoljno vremena da njeni beli patuljci postanu supernove što je jedan od izvora nastanka teških elemenata u kosmosu. Mešavina elemenata u tim zvezdama govori astronomima da su one nastale u eksplozijama džinovskih zvezda i spajanjem neutronskih zvezda, ali ne i u eksplozijama belih patuljaka – što je inače vremenski duži proces.
Ova mala galaksija (astronomi su je nazvali: Loki, po jednom nordijskom božanstvu) dakle, progutana je pre nego što su beli patuljci imali vremena da stvore eksploziju supernove. Sem toga zvezde iz Loki galaksije kreću se suprotno od domaćih zvezda. Iz svega izvlači se zaključak da je Loki progutana u svojem ranom periodu evolucije, pre nego što je stigla da kreira sopstveni disk zvezda (koje inače uglavnom dele orbitalne pravce).
(Ilustracija Hubble)
(Astronomski magazin)
