Minojska civilizacija na Kritu, često hvaljena kao prvo pismeno društvo u Evropi, ostavila je čudan sistem pisma koji zaokuplja savremene naučnike, ostajući zagonetka do danas. Pomenuta kultura isticala se od 3100. do 1100. godine pre Hrista, tokom bronzanog doba. Proširila se po istočnom Sredozemlja pre nego što se potpuno raspalo. Minojski Krit bio je mesto zbivanja mnogih starogrčkih legendi, ponajpre Lavirinta i Minotaura, što ukazuje da je imao jak uticaj na grčku mitologiju i kulturu. Takođe je pionir velelepne arhitekture, od kojih je najpoznatija palata u Knososu, i umjetnina i raskošnih predmeta.
Među tim relikvijama, arheolozi su pronašli opsežne dokaze pisma sastavljenog od oko 75 simbola koji predstavljaju slog (za razliku od slova) ili određeni koncept (poznat kao ideogram). Na temelju konteksta natpisa, sa sigurnošću se može pretpostaviti da je Linear A korišćen u najmanje dva konteksta: uzvišeni religijski spisi i užurbano računovodstvo trgovine. Sistem pisanja dobio je privlačno ime zahvaljujući pismu koje se sastoji od linija i linearnih poteza. Deli neke sličnosti s drugim sistemom pisma nazvanim Linear B, koji je delimično dešifriran i koristili su ga Mikenjani u kopnenoj Grčkoj otprilike stoleće kasnije.
Čini se da Linear B pokazuje ranu inkarnaciju grčkog, a smatra se da Linear A ima malo veze s ranim grčkim jezikom koji se kasnije razvio na kopnu. Potonji se, inače, nalazi na nekoliko stotina kratkih natpisa, od kojih je većina nepotpuna, ugraviranih na glinenim pečatima i pločama. To je relativno mala veličina uzorka za dešifriranje celog sistema pisma, posebno onog s jezičnom strukturom i odlikama van trenutnog razumevanja. Nije jasno odakle dolazi, iako je očito da su Minojci bili u kontaktu s pismenim Egipćanima i Mesopotamcima, a možda su crpeli nadahnuće iz drugih civilizacija bronzanog doba.
Nedavna istraživanja bacila su više svetla na Linear A ističući da možda nije toliko različit od Linear-a B kao što se mislilo. Dr Ester Salgarela sa Sent Džons koledža Univerziteta Kembridž izradila je opsežnu bazu podataka koja je pokazala koliko je varijanti znakova Linear-a A preneseno u Linear B, što ju je dovelo do zaključka da su „dva pisma zapravo dve strane istog novčića”. „Postoji velika zabuna sa Linear-om A. Ne znamo zapravo koliko znakova treba uzeti kao temeljne, čak je u prošlosti postojala delimično pogrešna klasifikacija znakova. Ova baza podataka pokušava to razjasniti i dati naučnicima osnovu za napredovanje”, rekla je pna u izjavi iz 2021. „Nemamo Rosetta Stone za razbijanje koda Linear A i potrebno je više lingvističke analize, ali ova strukturalna je kamen temeljac”.
Neke nade se zasnivaju na veštačkoj inteligenciji (AI), koja je sposobna da pretražuje ogromne banke teksta i pronalazi nove obrasce što su ljudima možda promakli. Tehnike mašinskog učenja utemeljene na njoj već su korišćene za dobijanje više uvida u Linear B, iako je njegov stariji minojski pandan još nedostižan, piše LiveScience.com.
(Ilustracija Wikimedia Commons)
(Kliks)
