Истраживачи Института за вирологију, проучичили су узорке крви 32 особе. Све су биле заражене, али су самостално, дакле без терапије, развиле снажан и веома делотворан имунолошки одговор кроз антитела против HIV вируса.
Од 1981. године, када је болест постала позната, AIDS је однео 44 милиoна живота широм света. Сматра се једном од најтежих епидемија у историји човечанства. Иако је број смртних случајева временом oпао захваљујући едукацији и превентивним мерама, људи и даље умиру од последица ове болести. Тoком 2024. умрло je око 630.000 људи. Због тога откриће Универзитетске клинике у Keлну буди нову наду да би могло представљати још једно оружје у борби против сиде, пише Deutche Wеllе.
Истраживачки тим који предводи Флориjан Kлajн, руководилацИнститута за вирологију, проучио је узорке крви 32 особе. Све су билр заражене, али су самостално, дакле без терапије, развиле снажан и веома делотворан имунолошки одговор кроз антитела против вируса. Научници су у лабораторијитестирали више од 800 различитих антитела из тих узорака, испитујући њихову способност неутралидсња вируса. Једно, под ознаком 04_А06, посебно се истакло. Ово антитело блокира место помоћу којег се вирус веже за ћелије домаћина тoком инфекције. На тај начин спречава улазак вируса. Када вирус уђе у ћелију, он преузима њене функције и користи их за властито умножавање, чиме дугорочно слаби имунолошки систем.
План за производњу антитела налази се у људском имунолошком систему, у B-лимфоцитима. Kада дођу у контакт с патогенима, ти лимфоцити сазревају у плазма ћелије које производе велике количине антитела, међу њима и 04_А06. Истраживачи су дешифровали генетски план за његово стварање и репродуковали га. „Значи, више није потребно узимати крв пацијената, већ се тај генетски план може уметнути у другу ћелију и рећи јој: произведи овај протеин – односно ово антитело.
У експериментима на мишевима који су носили компоненте људског имунолошког система и били заражени сидом антитело 04_А06 је потпуно неутралисало већину вируса. Истраживачи су спровели тестове на око 340 различитих варијанти обољења, укључујући оне које су већ биле отпорне на друга антитела. „Вируси су врло разнолики и то је разлог зашто је HIV тешко лечити, јер постоји велика генетска разноликост међу вирусима”, објашњава Kлajн. Новооткривено антитело, међутим, неутралисало je 98 посто тестираних варијанти.
Дакле, 04_А06 могао би помоћи људима који су заражени јер вирусу онемогућава приступ ћелији. „Веже се за рецептор вируса, блокира га и тако спречава да зарази циљану ћелију. Осим тога, вируси који су означени антителима лакше се препознају и уништавају од стране имунолошког система. Ово антитело могло би се користити и превентивно да се спречи инфекција. Ако антитело већ постоји у телу, вирус који уђе бива одмах заустављен пре него што зарази ћелију. ово антитело могло би деловати као пасивна имунизација. Супротно томе, активна имунизација подразумева вакцину која омогућава телу да само производи антитела, али такве још нема. Постоје истраживања с mRNK цепивом које би требало поспешити имунолошки систем да реагује на одређени протеин из овојнице вируса. До сада је овај приступ тестиран само на једној варијанти вируса.
Тренутно се различити лекови у облику таблета или инјекција користе за профилаксу против инфекција, и то с великим успехом. Ипак, таблете се најчешће морају узимати свакодневно. Дуготрајни с депоучинком, попут оних који садрже lenakapavir, већ су одобрени у САД и ЕУ, али се у ЕУ још не продају. Идеја иза профилаксе антителима попут 04_А06, објашњава Kлajн, јесте: „Да се избегне свакодневно узимање таблета јер би постојала вероватноћа више од 90 посто да се инфекција спречи”. Профилакса антителима узимала би се отприлике сваких шест месеци. До сада су откривена и друга антитела широког деловања, али је „04_А06 дефинитивно изузетно снажан представник те групе”, оцењује Александра Тркола, руковпдотељка Института за медицинску вирологију Универзитета у Цириху. „Теоретски, 04_А06 сам постиже учинaк која се иначе достиже само комбинацијом више антитела.”
Снажан значи: чак и када се мала количина антитиела примени на заражене ћелије, учинак је врло изражен. То је важно ако би се откриће из Keлна једног дана претворило у лек који се даje инјекцијом. Јер може се применити само ограничена количина – а давање 20 инјекција не би било само неугодно, већ би и производња лека била врло скупа. Међутим, до стварног лека на темељу 04_А06 могло би проћи доста времена, сматра Криштоф Шпинер, шеф одсека за инфектологију на Универзотетској клиници Rechts der Isar у Минхену. Он напомиње да су резултати из Keлна за сада само лабораторијски подаци, „па се делотворност не може непосредно пренети на стварне животне услове”. Потребне су нове студије о дозирању, бзбедности и учинку деловања антитела. И Александра Тркола упозорава: „Још не можемо знати хоће ли се антитело показати успешним и у клиничкој примени”. Ипак, додаје: „Наговештај су свакако врло охрабрујући.”
(Илустрација EPA)
(Индекс)
