У средишту наше галаксије зрачи загонетни, дифузни сјај гама-зрака. Најновије симулације на суперкомшјутерима први пут показују да би га и судари честица тамне материје могли створити, идентичног спљоштеног облика.
У средишту наше галаксије зрачи тајанствени, дифузни сјај гама-зрака. Научници су годинама подељени поводом његовог порекла – једни сматрају да га стварају пулсари, док други упиру прстом у тамну материју, невидљиву супстанцу која чини већи дeо свемира. Нове симулације сада бацају другачије светло на ову загонетку, пише CNN. Насин свемирски телескоп Fermi детектовао је сјај још 2008. године, али је узрок настанка остао непознат. Теорија о пулсарима, ротирајућим остацима експлодираних звезда, чинила се вероватнијом јер је облик сјаја личио на галактичке избочине, густе области старих звезда у средишту Млечног пута. Међутим, најновије симулације на суперкомшјутерима први пут показују да би и судари честица тамне твари могли створити сјај идентичног, спљоштеног облика, што поново оживљава ову претпоставку.
„Имамо две хипотезе, једна постулира тамну материју и тврди да би могла објаснити податке које видимо, друга старе звезде”, изјавио је Џозеф Силк, професор физике и астрономије на Универзитету Џон Хопкинс и коаутор студије објављене у часопису Physical Review Letters. „По мом мишљењу, у овом тренутку постоји 50% шансе да је то тамна твар, за разлику од нешто прозаичнијег објашњења старих звезда.”
Доказ о тамној материји био би револуционарно откриће. Њено постојање први је претпоставио швajцарски астроном Фриц Цвики још тридесетих година, а то су потврдили амерички астрономи Вера Рубин и Вилијам Kент Форд седамдесетих. Приметили су да се звезде на рубовима галаксија крећу пребрзо да би их гравитација видљиве материје могла задржати на окупу, што је упућивало на постојање големе, невидљиве масе. Упркос деценијама истраживања, научници је никада нису непосредно опазили. „Нема сумње да је природа тамне твари један од изванредних, великих у изазова у физици”, нагласио је Силк. „То је нешто што је свуда – близу нас, далеко од нас, а ми једноставно не знамо штa је.”
Једна од водећих хипотеза јестe да се тамна материја састоји од још неоткривених честица, такозваних WIMP (слабо интерагујућих масивних честица). Научници верују да се при судару двe честице оне међусобно поништавају и производе гама-зраке, што би објаснило сјај у средишту галаксије. Силкова студија користила је суперкомпјутр да мапира дистрибуцију тамне твари у Млиечном пуру. „Невоља је у томе што сви модели тамне материје у нашој галаксији протеклих 20 година претпостављају да је она у основи попут сферне кугле”, објаснио је Силк. „Наш допринос био је, први пут, направити стварну рачунарску симулацију дистрибуције тамне материје. И гле чуда, открили смо да је средишњи дeо, где би се емитовали гама-зраци, заправо спљоштен – више попут јајоликог облика.”
Тај облик готово савршено одговара подацима које је прикупио телескоп Fermi. Kоначна потврда можда није далеко. Нови инструмент Опсерваториje Черенков, телескопске мреже (CTAO), гради се на локацијама у Чилеу и Шпанији, а прве податке требало би послати већ 2027. године. CTAO ће откривати гама-зраке с много већом резолуцијом, што би могло дефинитивно утврдити јесу ли они производ судара тамне твари.
Трејси Слетјер, професорка физике у Масачусетском институту за технологију, сматра да студија поново отвара могућност да тамна материја објашњава сјај, иако не нуди нове доказе. Нико Капелути са Универзитета у Маjaмију истиче да овај научни рад показује да је „тамна твар још и текако у трци” додајући: „Та мистерија је жива, и то је она врста која научнике попут мене држи буднима ноћу. Овај научни рад нас подсећа да није време да WIMP честице прецртамо с пописа – можда још осветљавају средиште наше галаксије. Ако је то истина, ближе смо него икад откривању темељне тајне свемира.”
(Илустрација NASA)
(Индекс)
