Kинески нуклеарни фузијски реактор, назван „вештачко сунце” пробио је важну границу фузије тако што је плазму одржао ван уобичајеног радног распона, чиме је постигнут значајан напредак у људској потрази за готово неисцрпном чистом енергијом. Експериментални напредни суперпроводљиви токамак (EAST) одржао је плазму, високоенергетско четврто стање материје, стабилном при екстремним густинама, што се до сада сматрало главном препреком у развоју нуклеарне фузије, наводи се у саопшењу Kинеске академије наука. Резултати сугеришу практичан и скалабилан пут за проширење граница густине у токамацима и фузијским уређајима следеће генерације”, рекао је Пинг Чу, професор Факултета електротехнике и електронике на Универзитету за науку и технологију у Kини и коаутор студије. Нуклеарна фузија нуди потенцијал готово неограничене чисте енергије, без великих количина нуклеарног отпада и емисија гасова стаклене баште које изазивају климатске промене.
Нови резултати, објављени 1. јануара у часопису Science Advances, могли би човечанство приближити откључавању овог енергетског извора, за који неки истраживачи тврде да би могао бити искоришћен у наредним деценијама. Ипак, технологија нуклеарне фузије развија се више од 70 година и још је експериментална наука, при чему реактори обично троше више енергије него што произведу. У међувремену, климатолози позивају на хитно смањење емисија стакленичких гасова, јер се последице већ осећају широм света. Нуклеарна фузија стога тренутно није практично решење, али би могла напајати свет у будућности. Фузијски реактори спајају два лагана атома у један тежи помоћу топлоте и притиска, при чему се ослобађа енергија слично као у Сунцу. Будући да оно има знатно већи притисак од земаљских реактора, научници то компензују тиме што плазму загревају на температуре много више од наше звезде. Kинески EAST је токамак с магнетском конфинацијом, дизајниран да континуирано одржава сагоревање плазме дуже време.
Реактор загрева плазму и заробљава је унутар прстенасто обликоване коморе користећи снажна магнетска поља. Токамаци још нису постигли тзв. фузијско паљење (fusion ignition), тачку у којој фузија постаје самоодржива, али EAST је продужио веме током којег може одржати стабилан, снажно ограничен ток плазме. Један од главних изазова за истраживаче је тзв. Гринвалдова граница, ограничење густине изнад којег плазма обично постаје нестабилна. Ово је проблем јер веће густине омогућавају више судара атома, смањујући трошак енергије за паљење, али нестабилност прекида фузијску реакцију.
(Илустрација ЕPA-EFE)
(Kликс)
