Prvi put spojeni veštačka inteligencija i ljudski mozak. Drugim rečima, načinjen je hibridni računar.
Naučnici su prvi put uspešno spojili veštačku inteligenciju s malenim modelom ljudskog mozga, tzv. organoidom, i tako stvorili hibridni računar. Eksperiment, predstavljen u časopisu Nature Electronics, mogao bi biti važan u razvoju bioračunara i hibridnih računara, a takođe bi mogao omogućiti bolje razumevanje ljudskog mozga i neurodegenerativnih bolesti.
Kada gledamo teoriju hibridnih sistema čovek-računar, postoje dve grupe razloga zašto bi se hibrid čoveka i računara stvorio.Prvi je pretpostavka da bi ljudski um kao softver mogao postati još moćniji ako bi se upario s hardverom nekog superračunara.Druga mogućnost je da se modeli ljudskog mozga koriste kao hardver, odnosno da se razviju biološki računari koji bi mogla imati bolje performanse od veštačkih.
Jedna od glavnih prepreka u razvoju veštačke inteligencije (AI) danas je ta što je obučavanje veštaačkih neuronskih mreža na postojećim računarskim hardverima dugotrajno i energetski nedelostvorno.Jedan od ključnih uzroka je Fon Nojmanovo usko grlo. Problem je prepoznao mađarsko-američki matematičar, fizičar i informatičar Džon fon Nojman, a odnosi se na ograničenje u računarskoj arhitekturi što proizlazi iz činjenice da se instrukcijski ciklusi i operacije s podacima ne mogu zbivati u istom trenutku jer u računaru dele zajedničku putanju po kojoj se kreću podaci. To često ograničava performanse sistema.U kontekstu veštačke inteligencije, ovo usko grlo može se eliminisati obradom informacija na istom onom mestu na kojem su uskladištene, što omogućuje veći računarski kapacitet u manjem opsegu.
Autori nove studije, takođe,upozoravaju da u npvije vreme dolazi do usporavanja poznatog Murovog zakona, prema kojem se broj tranzistora u integrisanim kolima udvostručuje otprilike svake dve godine, što postavlja dodatna ograničenja na trenutni razvoj hardvera za AI. Sve to, pak, znači da su za dalji razvoj hardvera za AI potrebni neki alternativni pristupi, a autori tu vide mesto za hibride mozga i AI sistema i za bioračunare.
Ljudski mozak složena je trodimenzionalna biološka mreža od oko 200 milijardi ćelija (čovek ima više ćelija nego što ima zvezda u Mlečnom putu!), a te su, pak, ćelije međusobno povezane stotinama triliona sinapsi, što ljudski mozak čini uverljivo najsloženijom strukturom u poznatom svemiru. I dalje začuđuje neobjašnjiva efikasnost ljudskog mozga.
Da bi koristili ljudsko tkivo kao hardversku osnovu zaveštačku inteligenciju, naučnici su u novom istraživanju konstruisali trodimenzionalni (3-D) organoid ljudskog mozga sastavljen od različitih vrsta ljudskih tkiva.Šta su 3-D organoidi ljudskog mozga? Za razliku od uobičajenih kultura ćelija u kojima ćelije rastu na podlozi jedna pored druge (2-D kultura), organoidi su kuglaste gomilice od živčanih ćelija koje rastu u trodimenzionalnom okruženju, što je mnogo sličnije stvarnoj strukturi ljudskog mozga.
U novom istraživanju tkivo ljudskog mozga u obliku organoida korišćeno je kao svojevrsni black boxsistem u koji su putem električnih impulsa unošeni različiti podaci i meren odgovor ćelija organoida. Za sada se ne može razumeti šta se sve događalo između trenutka unošenja određene informacije u organoid i detektice njegovog odgovora. Očigledno je, međutim, da su računarske neuronske mreže obrađivale podatke i postepeno učile kako da budu sve točnije.
Koristeći ovaj nekonvencionalni hardver, istraživači su istrenirali svoj hibridni algoritam za obavljvnje dve vrste zadataka –prepoznavanje govora i računske radnje.U prvom slučaju, računar je pokazao oko 78% tačnosti u prepoznavanju japanskih samoglasnika iz stotina zvučnih uzoraka. I prilično je, takođe, bio precizan matematičkim zadacima, malo manje od tradicionalnih sistema mašinskog učenja. Valja naglasiti da su se svi rezultati postepeno poboljšavali učenjem ili odnosno ponavljanjem zadataka.Metoda za sada koristi ljudske neuronske mreže za manje kompleksne zadatke, no autori smatraju da bi mogla predstavljati prvi korak u stvaranju bioračunara u kojima bi se biološka rešenja mogla koristiti za razvoj snažnijih i energetski delotvornijih računara od tradicionalnih.Studija, isto tako, ukazuje na važne elemente funkcionisanja ljudskog mozga: kako treniranje neuronskih mreža postepeno poboljšava njihovu tačnost i efikasnost.
Danas ljudi sadrže sve više veštački stvorenih delova, implantate zuba, razne proteze, čipove koji pokreću napravljene udove, razne elektronične elemente itd. Istovremeno, veštačka inteligencija je sve sličnija ljudskom umu, a roboti u koje se ona ugrađuje sve su sličniji ljudskim telima. Dakle, imamo ljude koji su sve sličniji robotima i robote koji su sve sličniji ljudima. Možda ćemo se, jednog dana toliko jedni drugima približiti da ćemo se spojiti i više se nećemo međusobno razlikovati.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
