Астрономи још не знају где се налазе хиљаде астероида који би могли уништити целе градове, упозорила је водитељка Насиног одсека за планетарну одбрану. Др Kели Фаст, која предводи напоре у праћењу тела у близини Земље, попут астероида и комета, рекла је да је локација око 15.000 свемирских стена средње величине и даље непозната, пише Теlegraph. Ти астероиди, које научници често описују као „убице градова”, широки су најмање 140 метара. Ако би такво небеско тело погодило насељено подручје, могло би нанети огромну штету.
На ово упозорење надовезала се др Ненси Чебот, планетарна научница са Универзитета Џон Хопкинс. Истакла је да се наша планета тренутно не би била одбрањена. Она је водила мисију DART (Double Asteroid Redirection Test), у којој је наменски новоизрађена летелица ударила у мали месец Диморфос брзином око 22.500 километара на сат да му промени орбиту. Мисија је била успешна и представљена као кључан корак у заштити Земље. Но проблем је, упозорила је, то што тренутно не постоји друга летелица спремна за сличну мисију. DART је био сјајна демонстрација. Kад би се нешто попут астероида YR4 кретало ка Земљи, не би се имало чиме скренути с путање.
Астрономи су били у стању високе приправности пре две године, када се чинило да ће свемирска стена величине ногометног игралишта погодити Земљу. Астероид YR4 пролетео је покрај наше наше планете 2024, а уочен је тек седам дана касније. Анализа је показала да се удаљавао великом брзином, а и да би га његова орбита могла довести на путању судара са Земљом 2032. Процењени ризик од судара у једном је тренутку достигао четири посто. Упркос томе, и даље постоји могућност да погоди Месец, а неке студије упућују да ће такав удар бити видљив са Земље голим оком.
Др Фаст објаснила је да се највећи астероиди, пречника већег од једног километра, лакше уочавају. Главна брига су средње велики који су у стању да изазову тешке последице, а довољно су мали да понекад избегну детекцију. Да би пратила више од 90 посто тела близу Земље већих од 140 метара, НАСА гради нови свемирски телескоп. Очекује се да ће мисија NEO Surveyor (Near-Earth Object Surveyor) бити лансирана следеће године, а требало би да боље открива и светле и тамне астероиде, које је најтеже уочити.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
