Novi eksperimenti s paradajzom, šargarepom i graškom obelodanili su da uzgajanje različitih pomešanih useva može povećati prinose nekih biljaka u određenim uslovima na Marsu.
NASA ima velike planove za svemirske farme, a astrobiolozi mnogo ideja koji usevi bi mogli da budu najbolji za gajenje na Marsu. Novi eksperimenti s paradajzom, šargarepom i graškom obelodanili su da uzgajanje različitih pomešanih useva može povećati prinose nekih biljaka u određenim uslovima na Marsu. Nalazi bi, takođe, mogli imati uticaj na život na Zemlji, a opisani su u studiji objavljenoj časopisu PLOS One.
Da bi budući ljudi na Mars preživeli na duge staze, a da ne čekaju da isporuke sa Zemlje, potrebna im je hrana. U naučnofantastičnom romanu i filmu Marsovac, astronaut Mark Votni gajao je krompir. Stoga naučnici na Zemlji moraju da simuliraju uslove na Crvenoj planeti. Atmosfera Marsa je oko 100 puta tanja od Zemljine i uglavnom se sastoji od ugljen-dioksida, azota i argona. Marsovske kolonije moraće da budu u ograđenim prostorima sa atmosferom nalik zemaljskoj –mešavina kiseonika, azota i ugljen-dioksida.
„Najbolje marsovsko okruženje je, zapravo, običan staklenik s kontrolisanim uslovima koji podrazumevaju temperaturu, vlažnost i vazduha, kaže za portal Popsci Rebeka Gonsalvis, koautor studije i astrobiolog sa Univerziteta Vageningen u Holandiji. Ona i saradnici su koristili plastenike na da oponašaju prilike na susednoj planeti. Testirali su kako usevi uspevaju u simuliranoj verziji marsovsog regolita – rastresitog i kamenitog zemljišta koji pokriva Crvenu planetu. Kao kontrolna grupa korišćene su saksije sa standardnom zemljom i peskom. Komadi organskog zemljanog tla i drugih hranljivih materija su, takođe, dodati uzorcima peska i marsovskog regolita da bi se poboljšalo zadržavanje vode i držanje korena.
Za lažnu marsovsku farmu odabrali su grašak, šargarepu i paradajz. Studija iz 2014. pokazala je da sve tri biljke mogu da rastu na regolitu. Prema Gonsalvisovoj, to je bilo ključno saznanje, jer su tražili odgovor na drugo pitanje. Želeli su da otkriju kako da koriste drevnu tehniku sadnje u kojoj se uzgajaju dve ili više biljaka u neposrednoj blizini – i tako povećaju prinose. Pomenuti činioci bi mogli da imaju važnu prehrambenu ulogu u budućnosti.
„Tri navedene biljke izabrane su zato što su bogate antioksidansima, vitaminom C i beta-karotenom”, objašnjava Gonsalvis. „To je važno jer se ovi hranljivi sastojci potpuno gube u procesu dehidracije hrane, koji koristimo za slanje hrane u svemirske misije. Stoga je proizvodnja sveže hrane koja sadrži ove hranljive materije neophodna u koloniji na Marsu.”
Rečeni usevi su, takođe, prateće vrste koje dele komplementarne osobine. Grašak se smatra glavnim faktorom koji doprinosi sistemu međukulture, jer mahunarke fiksiraju azot. U tom postupku neke biljke i bakterije mogu da pretvore azot iz vazduha u amonijak koji biljke koriste za ishranu. Zauzvrat, ovo koristi drugim biljkama i smanjuje potrebu za dodavanjem đubriva. „Šargarepa je korišćena da pomogne u prozračivanju tla, što može poboljšati količinu vode i hranljivih materija koju će crpeti biljke, a paradajz je da obezbedi senku za temperaturno osetljivu šargarepu i omogući penjanje graška”, objašnjava astrobiološkinja.
Sve tri vrste su prilično dobro napredovale u marsovskom regolitu, tvoreći nešto više od 200 grama proizvoda s minimalnim dodatkom hranljivih materija. Paradajz je bolje rastao kada je bio uz grašak i šargarepu, nego kontrolni paradajz uzgajan sam. Imao je veću biomasu i više kalijuma kada se tako gaji. Međutim, čini se da međukultura u regolitu smanjuje prinose šargarepe i graška, ove biljke su se bolje snašle same.
„Činjenica da je ovo zaista dobro funkcionisalo za jednu od biljnih kultura bilo je veliko otkriće, na kome sada možemo da gradimo dalje istraživanje”, naglašava Gonsalvis. Istraživači su bili, takođe, iznenađeni koje je prednosti pokazala međukultura u kontrolnoj grupi na peščanog tla. Koristilo je dvema od tri biljne vrste, to otkriće bi se moglo primeniti na poljoprivredu na Zemlji.
U budućim studijama, nadaju se da će shvatiti kako da dođe do „potpuno samoodrživog sistema koji koristi 100% lokalnih resursa na Marsu”, što bi pomoglo da buduće kolonije budu finansijski održivije i da ne budu toliko zavisne od snabdevanja sa Zemlje.
(RTS)
