Проналазак нове намене за постојеће лекове бржи је, сигурнији и јефтинији приступ од потпуно нових терапија, а према најновијој анализи лек за ерекилну дисфункцију „вијагра” могао би бити један од најбољих за лечење Алцхајмерове болести. До тог закључка дошло је веће стручњака које је рангирало постојеће лекове и вакцинепрема потенцијалу у заштити од овог неуродегенеративног поремећаја, пише Science Alert. Веће састављено од 21 стручњака, детаљно је размотрило анонимне предлоге, клиничке доказе и савете лаичке јавности и саставило попис од 80 лекова. Делфи консензусом, који се често користи у медицини, на крају су се издвојила три: siladenafil (вијагра), zostavax (цепиво против херпес зостера) и riluzol (лек за амиотрофичну латералну склерозу).
Сва три су и раније у студијама повезивана с превенцијом Алцхајмеровог обољења. „Сваки има доказе који подупиру релевантне механизме деловања, неклиничке студије и клиничке доказе из епидемиолошких студија и/или прелиминарних клиничких испитивања”, наводе истраживачи. „Подношљивост сваког од ових једињења такође је прикладна за примену код осетљивије популације старијих особа. Стога препоручујемо сваки од ових терапијских приступа као високи приоритет за клиничка испитивања за лечење или превенцију Алцхајмерове болести.” Kако они делују?
Sildanefil је инхибитор који опушта крвне судове, а најчешће се користи за подстицање ерекције. Претходне студије показале су да би могао смањити ризик од ове болести умањењем гомилања токсичног тау протеина, што је честа појава у мозгу оболелих. Вакцина против херпес зостера (zostavax), према закључку већа, обећава чак више од претходног лека. Иако веза још није у потпуности разјашњена, ранија истраживања упућују на то да јача имунолошки систем. Трећи кандидат је riluzol, лек који спречава одумирање неурона мењајући биолошке путеве и смањујући количине можданих хемикалија што су раније повезане с неуродегенеративним болестима, укључујући Алцхајмерову.
„Победа над деменцијом захтеваће истраживања на свим пољима – од коришћења онога што већ знамо до откривања нових лекова за лечење и превенцију”, изјавила је Ан Kорбет, истраживачица деменције са Универзитета Ексетер у Великој Британији. „Преусмеравање лекова кључан је део те слагалице и помаже да онај који данас користимо за једно стање сутра претворимо у терапију за друго.” Следећа фаза су свеобухватна клиничка испитивања која би требало да открију колико ови третмани доиста могу бити корисни.
(АI илустрација)
(Индекс)
