На Земљи је започео пре око три милијарде година, али је прошло још 2,4 милијарде година пре него што су се развиле сложене животиње. Након тога оне су се брзо умножиле, диверсификовале и преузеле доминацију.
Новооткривени фосили дали су научницима први прави увид у то када је Земља направила кључни искорак од биљака и готово непрепознатљиво једноставних животиња ка сложеним створењима која су завладала планетом, а та еволуција је на крају довела и до људи.. Испоставило се да се то десило милионима година раније него што су истраживачи досад мислили. Више од 700 фосила пронађених на југозападу кинеске провинције Јунан отвара прозор у живот пре 539 милиона година, при самом крају едиакаријског периода, времена једноставних, али чудних животиња што су живеле готово дводимензионално на дну океана, без кретања горе или доле, навели су истраживачи. Но, студија објављена у часопису Sciencе показује да су многи фосили из ове збирке остаци сложенијих животиња које су водиле тродимензионалан живот: кретале су се у воденом стубу и храниле се. Сматрало се да су се такве особине појавиле најмање четири милиона година касније, у камбријском периоду, током такозване камбријске експлозије сложеног и нама препознатљивог животињског света.
„Ово је заиста први прозор који имамо у то како је настала, развила се и кроз чудни едиакаријски прелаз прошла у основи модерна биосфера којом доминирају животиње”, казала је коауторка студије и палеонтолошкиња Френки Дан из Природњачког музеја Универзитета у Оксфорду. Нова налазишта пронађена су на малој удаљености од локалитета Ченгјанг, светске природне баштине Унескоа, познате по фосилима, на откривеним слојевима покрај пута који можда не изгледају спектакуларно, али откривају различите слојеве „по којима дословно можете ходати кроз време, геолошко време, у једном пејзажу”, додала је Дан. Једно од тих подручја својеврсни је снимак тренутка у којем еволуција доводи различите силе на исто место.
На том месту, навела је Дан, скуп фосила обухвата и бизарне облике живота што су постојали у ранијим периодима и касније нестали, а и ране примере организама који ће еволуирати у модерне животиње. Kључно код тих модернијих животиња јесте да им је тело углавном исто с леве и десне стране. Готово сав данашњи животињски свет на Земљи има симетричне особине с леве и десне стране тела и јасно дефинисану главу и анални отвор.
Пре фосила откривених у Kини научници су имали само трагове овог симетричног типа тела у фосилним отисцима кретања, али не и саме организме. „Сада знамо шта их је правило, јер први пут имамо те фосиле”, истакао је коаутор студије Рос Андерсон, такође из Природословног музеја у Оксфорду. До сада је у палеонтологији постојао сукоб. Генетске анализе брзине мутација и еволуције особина сугерисале су да су људи и морске звезде имали свог најранијег заједничког претка још у едијакаријском периоду, али у стенама и фосилима није било доказа да се то заиста дешавало, навела је Дан. То се називало расправом стене наспрам сатова. „Наш нови фосилни локалитет говори да су можда стене и сатови заправо ближе слагању него што смо мислили.”
Емили Мичел, палеонтолошкиња са Универзитета у Kембриџу која није учествовала у истраживању, изјавила је да нова студија „има много смисла, јер едиакариј обухвата животиње, па знамо да је морала постојати прелазна фаза између њих и камбријске фауне. Али до сада за то нисмо имали стварне доказе”. Појеедини научници са стране, попут Џонатана Антклифа са Универзитета у Лозани, довели су у питање има ли довољно доказа да се ови фосили прогласе остацима сложених животиња. Али већина стручњака с којима је разговарала агенција Associated Press сматра да их има. Сада кад научници знају када се догодила ова експлозија живота, имају још више питања и неколико претпоставки.
„Мене заиста занима да разумем не само када се то десило, што је занимљиво, него и како се десило и зашто се десило баш на тај начин”, запитала се Дан и додала: „Дакле, да ли постоје повратне спреге које можемо раздвојити између Земље и живота или између самих живих бића. Kада једном имате едиакариј на морском дну, да ли је неизбежно да ћете завршити с нечим што подсећа на камбријску експлозију? То су питања која ми се чине заиста интересантним.”
Живот на Земљи започео је пре око три милијарде година, али је прошло још 2,4 милијарде година пре него што су се развиле сложене животиње. Након тога оне су се брзо умножиле, диверсификовале и преузеле доминацију, наставила је Дан. То је вероватно зато што је Земља морала прво створити довољно висок ниво кисеоника, а еволуција је морала покренути генетске промене, објаснио је палеонтолог Чарлс Маршал са Универзитета Kалифорнија у Берклију, који није био део истраживачког тима, додавши: „Kамбријска експлозија била је изненадна због већ изграђеног богатог развојног система који је тада постојао”.
„Оно што се суштински променило кроз овај период јесте начин на који су се животиње на планети међусобно односиле”, објаснио је Данкан Мардок, кустос Оксфордовог музеја у којем ради већина аутора студије. „Kада су се животиње појавиле, почеле су једна другу јести и преоравати седимент, заувек су промениле планету. А планета на којој данас живимо у великој мери је изграђена на темељима из едиакарија и камбрија.”
(Илустрација АP)
(Kликс)
