За људе на северној хемисфери Земље приближава се врхунац лета. Док је пред њима још сунчаних и топлих дана, планета се окреће у својој најудаљенијој тачки од Сунца. Земља је минуле седмице достигла афел – најудаљенију тачку у својој орбити. То значи да је од Сунца била удаљена 4,8 милиона километара више него када је била најближа Сунцу.
Ово се догађа сваке године у јулу. Ако је планета најудаљенија од Сунца, зар температуре ваздуха не би требале бити ниже? Многи су склони повезати близину Сунца с топлотом, па се чини природним претпоставити да су годишња доба узрокована променама удаљености Земље. Но, та удаљеност нема много везе. Наиме, прави разлог сезонских промена температуре јесте у томе што је Земља нагнута. Планета се окреће под углом од 23,5 степени, што значи да њени различити делови примају више или мање сунчеве светлости у зависности од доба године. Северна хемисфера је у јулу нагнута према Сунцу, што доноси више дневне светлости и више топлоте.
С друге стране, облик Земљине орбите има мању улогу. Иако је тај облик благо овалан, а не савршени круг, разлика између најближе и најудаљеније тачке од Сунца је релативно мала. Земља је тренутно за 5,1 милиона километара удаљенија од Сунца него што је то била почетком јануара, када је достигла перихел – своју најближу тачку. У поређењу с њеном просечном удаљеношћу од 145 милиона километара, то је разлика од само 3,3 посто. С обзиром на то да се сунчева светлост шири док путује, чак и релативно мала промена удаљености за последицу има смањење од седам посто у количини сунчеве енергије која допире до планете. То је занемарљиво у поређењу са ефектом нагиба Земље, пише CNN.
(Kликс)
