Научници из Аустрије и Швајцарске тврде да су новим истраживањем потврдили да климатске промене утичу на дужину дана, показујући да је ротациЗја Земље последњих деценија успорила више него у готово иједном другом раздобљу у милионима година. Ротација се тренутно продужује за 1,33 милисекунде по столећу, па успоравање није приметно у свакодневном животу, нагласили су истраживачи. Упркос томе, студија истиче да би дужи дан могао утицати на прецизно мерење времена и навигацију у свемирским летовима. Иако се у школама учи да дан траје 24 сата јер се Земља у том периоду једном окрене око своје осе, трајање ротације варира због гравитације Месеца и геофизичких процеса у унутрашњости планете, пише агенција DPA.
У ранијем истраживању Мостафа Kијани Шахванди са Универзитета у Бечу и Бенедикт Соја са циришког ЕTH-а показали су да висина мора расте због убрзаног топљења леда на половима и ледницима, што последично успорава ротацију Земље. Шахванди је тај феномен упоредио с клизачицом која се спорије врти кад рашири руке.
Научници су потом хтели сазнати да ли је и у ранијим периодима клима значајно утицала на дужину дана. Да би то утврдили анализирали су хемијски састав морских фосила . Истраживање je открило да се Земљина ротација у последњих 3,6 милиона година више пута мењала. Планета је само једном успорила приближно толико као у раздобљу између 2000. и 2020. године пре отприлике два милиона година. Тренутно продужење дана углавном се може приписати људском утицају, тврди Соја: „Оно што опажамо узроковано је климатским променама”, Прорачуни сугеришу да ће планета у будућности, с наставком глобалног отопљења, успоравати више.
(АI илустрација)
(Индекс)
