Britanski naučnici otkrili su izgubljeni protomikrokontinent ispod arktičkog Dejvisovog prolaza, što nudi nove uvide u Zemljine tektonske misterije. Prethodno nepoznati kontinent pronađen je ispod južnog rukavca Arktičkog okeana, formiranog pre otprilike 60 milona godina. Tu kopnenu masu dugu 400 kilometara, smeštenu ispod Davisovog prolaza, između Kanade i Grenlanda, našli su naučnici s britanskog Univerziteta Derbi tokom proučavanja kretanja tektonskih ploča u tom regionu.
Nazvan Protomikrokontinent Dejvisovog moreuza, taj se tektonski blok odvojio od kontinenta zbog dugotrajnog rascepa i širenja morskog dna između Grenlanda i Severne Amerike. Verovatno se razdvojio od Grenlanda nakon što je tektonska ploča izdvojila taj region od Kanade pre otprilike 118 miliona godina. „Pukotine i formiranje mikrokontinenata su stalne pojave jer se sa svakim potresom možda dešava sledeće razdvajanje. Cilj našeg rada je da razumemo njihovo formiranje da bismo predvidimo buduću evoluciju”, rekao je za Phys.org dr Džordan Fetien.
Otkriće je nastalo kombinacijom podataka debljine kore iz gravitacionih karata, nalaza seizmičke refleksije i modeliranja tektonskih ploča. Gravitacione karte pružaju informacije o gustoći stena i dubini i distribuciji izvornih stena anomalije. Britanski naučnici u svojoj studiji su rekonstruirali tektonske pokrete tokom otprilike 30 miliona godina da bi razumeli kako je nastala anomalija kore. Saznali su da je protomikrokontinent debeo od 18 do 22 kilometra i da je veći od tipičnih mikrokontinenata debelih od 5 do 25 kilometara.
Tehnike mapiranja pokazale su kako su kretanja morskog dna milionima godina dovela do izolacije terena relativno debele kontinentalne kore od Grenlanda. Dejvisov moreuz ima značajnu koncentraciju poznatih raseda s jasnim promenama u kretanju ploča, što nudi uvid u formiranje mikrokontinenata. Protomikrokontinenti, deo kontinentalne litosfere, nastaju kada se tektonske ploče litosfere, pokretane žitkim slojem stena ispod njih, pomaknu i izazovu pukotine.
Početni rascep između Kanade i Grenlanda počeo je pre otprilike 118 miliona godina, a širenje morskog dna pre oko 61 milion godina, što je dovelo do formiranja Dejvisovog moreuza. Taj proces je nastavljen otprilike 33 miliona godina, sve dok se Grenland nije sudario sa ostrvom Elsmir. Naučnici se nadaju da će otkrića pomoći u razumevanju drugih protomikrokontinenata širom sveta, poput Jan Majen u blizini Islanda i brda Gulden Drak kod Zapadne Australije, prenosi Zimo.hr.
(Ilustracija Shutterstock/buradaki)
(N1)
