Трагови у зубу ове домаће животиње воде до решења једне од највећих историјских загонетки.
Зуб краве, пронађен у чељусти намерно постављеној уз улаз у Стоунхенџ на самом почетку градње овог неолитског споменика, могао би понудити кључне доказе како је големо камење транспортовано готово 200 километара из Велса до равнице Солсбери, пише The Guardian.
Анализа трећег кутњака открила је да је животиња своје прве дане провела у Велсу, што снажно подупире претпоставку да су краве коришћене као теглећа стока за вучу масивних мегалита. Чељуст је откривена пре једног столећа, а историчари су од тада заинтригирани питањима зашто је онде постављена и одакле потиче.
Истраживачи из Британског геолошког завода (BGS), Униветзитета у Кардифу и Университа Колеџ у Лондону (UCL) открили су да су изотопи олова у зубу показали скокове у саставу током касне зиме и пролећа. Сматра се да је до тога дошло јер је стеона крава користила олово нагомилано властитим костима за формирање телета. Састав олова упућује на то да је животиња потицала из подручја с палеозојским стенама, попут оних пронађених у Велсу, пре него што је премештена у Стоунхенџ.
„То нам говори да је врло рано у свом животу уградила олово у свој костур и да је оно било из старих палеозојских стена, старијих од око 400 милиона година. Те врсте стена првенствено се појављују у Британији у Велсу, а такође и у Лејк дистрикту и Шкотској”, објаснила је проф. Џејн Еванс, почасна сарадница истраживања у BGS. „Велс је најближе подручје из којег добијате такве саставе олова. То указује да ова животиња, пронађена у Вилтшајру, није започела живот у таквом подручју. Морала је у неком тренутку да се напаса на старијим стенама, а очигледан закључак, с обзиром на Стоунхенџ, јесте да је Велс вероатно порекло раног живота краве
Положај чељусти сугерише да се радило о некој врсти ритуала. „Чељусна кост је постављена у врло специфичном делу најраније прстенасте структуре Стоунхенџа, што имплицира да је то био некакав ритуал, рећи ће археолози. Дакле, питање је, зашто? А онда долазите до питања: је ли ова животиња дошла с људима који су били укључени у транспорт камења, или барем најраније миграције људи који су доносили камење, из Велса у Енглеску?” истиче Еванс
Иако донедавно није било доказа о коришћењу стоке као теглећих животиња у неолитику, новија истраживања структуре стопала неких говеда упућују да је то било могуће. Чак и ако краве нису коришћене, могли су бити упрегнути волови. „Не знам колико је времена потребно за вучу камења из Велса до Стоунхенџа, али морате се хранити и стога ће то бити велики процес. Морате имати огромну мрежу подршке да бисте то учинили”, нагласила је Еванс.
Анализе су такође показале да се исхрана краве мењала с годишњим добима, од шумског крмива зими до испаше на отвореним пашњацима лети. Иако није јасно је ли крава жива стигла на локацију или су њени остаци тамо донесени, очито је имала велики значај за градитеље. Мајкл Паркер Пирсон, професор британске касније праисторије на UCL, изјавио је да је ово „још један фасцинантан доказ повезаности Стоунхенџа с југозападним Велсом” и да отвара „примамљиву могућност да су говеда помогла у вучи камења”.
Ричард Медггвик, професор археолошке науке у Кардифу, закључио је: „Пружа неупоредиве нове детаље о далеком пореклу животиње и напорном путовању на које је доведена. Тако често велике приче доминирају истраживањем на великим археолошким налазиштима, али овај детаљан биографски приступ једној животињи пружа потпуно нову димензију причи о Стоунхенџу”.
(Илустрација John Nail/pexels)
(Индекс)
