Ове лето ће трајати нешто краће. Иако се наизглед чини да су годишња доба непроменљива, њихово трајање заправо варира из године у годину. За промену годишњих доба заслужан је нагиб Земљине осе од 23,5 степени. Kада је хемисфера на којој живите нагнута према Сунцу, дани су дужи и топлији – стиже лето. Kада се пак одмакне, добија мање светлости, што доноси зиму.
Иако многи верују да на годишња доба утиче удаљеност Земље од Сунца, то није тачно, пише IFL Science. Земљина путања око Сунца није савршен круг, већ елипса, па се удаљеност од Сунца током године мења. Тачка у којој смо најближи Сунцу назива се перихел, а најудаљенија афел. Према Kеплеровом другом закону, који објашњава и NASA, Земља се не креће сталном брзином. Једноставније речено, планета је најбржа у перихелу, а најспорија у афелу. Замишљена линија која спаја Земљу и Сунце у једнаким временским интервалима увек пребрише једнаку површину простора.
Будући да се афел, тачка у којој је Земља најспорија, тренутно догађа у току лета на северној хемисфери, то значи да оно траје отприлике четири дана дуже него на јужној хемисфери. Но, то се полако мења. Kако се наши календари не подударају савршено са Земљином орбитом, тренуци афела и перихела временом се помичу.
Према подацима портала Timeanddate.com, за отприлике 1.000 година лета на северној хемисфери биће око шест сати дужа него данас. Но, упркос том дугорочном тренду продужења, овогодишње лето биће краће од лањског. Према прорачунима, оно ће на северној хемисфери трајати 93 дана, 15 сати и 37 минута. То је пуних 15 минута мање у односу на лето 2024. које је трајало 93 дана, 15 сати и 52 минута.
Разлог лежи у сложеним кретањима Земље, утицају њене осе ротације и гравитационим силама Месеца, Јупитера и других небеских тела. Ако вам се чини да сте закинути за 15 минута летних радости, не брините. Већ следеће године лето ће се продужити за три минута.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
