Јужноафрички научници у биљци први пут открили изузетно ретка лековита једињења – флавоалкалоиде.
Истраживачки тим са Универзитета Стеленбош из Јужноафричке Републике недавно је у листовима канабиса открио ретку групу фенолних једињења која се називају флавоалкалоидима. Раније нису били познати као саставни дeо, а реч је о једињењима с потенцијално вредним лековитим својствима, што отвара нове могућности за научна истраживања и евентуалну примену у фармацији. Истраживање је објављено у реномираном часопису Journal of Chromatography A. Kанабис је зељаста биљка из породице Cannabaceae, пореклом из западне или средње Азије, која се гаји већ више од шест хиљада година за различите сврхе – од производње текстила до медицинске примене. Род Cannabis показује иузетну варијабилност, а због учесталог укрштања и селективног узгоја, разлике међу сортама више није могуће јасно уочити голим оком. Знанственици се стога све више ослањају на хемијску анализу сорти да би их разликовали.
То је кемијски врло сложена биљка – досад је у врстама идентификовано више од 500 различитих једињења. Нагли глобални раст индустрије канабиса у свету последњих неколико година подстакао је прави процват научних птоучавања, у којима су многа нова једињења тек скоро откривена и описана. Највише па у истраживањима придаје се фитоканабиноидима због психоактивног и терапеутског учинка, али све је више доказа да комбинације једињења у канабису делују успешније него појединачнo. Тај синергијски учинак (entourage effect), наглашава важност истраживања других хрупа фитохемикалија у биљци, осим уобичајених канабиноида као што су THC, CBD и други.
Kанабис, поред осталог, садржи фенолна једињења, флавоноиде, која биљке стварају ради одбране од стреса, UV зрачења и патогена, а позната су по антиоксидативним, противупалним и антиканцергеним деловањима. Но, док су флавоноиди уобичајени у биљкама, флавоалкалоиди, откривени у новој студији, изузетно су ретки у природи. Алкалоиди су група једињења која садрже азот, а многа, укључујући кофеин, морфијум, никотин и друге, имају снажно фармаколошко деловање. Флавоалкалоиди су фенолна једињења која комбинују структуру флавоноида с алкалоидним, азотом богатим сегментом. Управо та комбинација чини их ретким и занимљивим за биомедицину.
Иако њихов прецизан биохемијски механизам још није у целости расветљен, антиоксидатни и противупални потенцијал који имају чини их вредним за даља истраживања. Водитељка студије др Магрит Милер, аналитичка хемичарка у LC-MS лабораторији на Униветзитету Стеленбош, и сaрадници анализирали су листове и цветове три комерцијално гaјене сорте канабиса. Користили су напредне технике –свеобухватну дводимензионалну хроматографију течности у комбинацији с високорезолуцијском масеном спектрометријом. Магрит Милер каже да је тражила нову примену за методе које је осмислила, након што су се показале успешним на грожђу, вину и чају од црвеног грма (роилбос): „Одлучила сам применити те методе на канабис јер сам знала да је реч о хемијски сложеном узорку и да фенолна једињења у канабису још нису довољно истражени”.
Тај приступ омогућио је да одвоје флавоалкалоиде од бројних, заступљенијих флавоноида. Укупно је идентификовано 79 фенолних једињења, од којих је 25 први пут забележено у канабису, а 16 је класификовано као флавоалкалоиди. Ти флавоалкалоиди пронађени су претежно у листовима једне од проучаваних сорти канабиса. Захваљујући софистификованој технологији први пут су издвојени флавоалкалоиди из мора других, знатно заступљенијих флавоноида.
Магрит Милер истиче да је анализа биљних фенолних једињења захтевна због њихове ниске концентрације и велике структурне разноликости: „Већина биљака садржи изузетно сложене мешавине фенолних једињења, но док су флавоноиди широко распрострањени у биљном свету, флавоалкалоиди су у природи веома ретки”. Руководилац истраживачке групе, професор Андре де Вилијерс, објаснио је да су управо напредне методе омогућиле ново откриће: „Флавоалкалоиди постоје у изузетно малим количинама, а без дводимензионалне хроматографије једноставно би се изгубили”.
Дводимензионална хроматографија је, иначе, техника која разфаваја једињења у две независне фазе, чиме се постиже боља прецизност у раду с комплексним смесама. Високорезолуцијска масена спектрометрија je поступак којим се мери сразмера масе и набоја молекула. Висока резолуција значи да се могу разликовати једињења врло сличних маса. До сада су листови канабиса често сматрани нуспродуктом или отпадом у индустрији, јер је фокус био на цветовима и канабиноидима. Ново истраживање показало је да могу садржавати драгоцена, досад непозната једињења с потенцијалом за фармацију. Биће неопходно обавити даља истраживања да би се потврдило постојање флавоалкалоида у канабису и проучила њихова хемијска својства и фармаколошки потенцијал. Следећи кораци могли би укључити издвајање, вештачку синтезу, тестирање биолошке активности и евентуално развој нових лекова или додатака исхрани. Временом би се такође могле идентификовати сорте канабиса које садрже флавоалкалоид да би се створили сојеви који их садрже у већим концентрацијама.
(Илустрација Shutterstock, Magriet Muller)
(Индекс)
