Elektrohemija plazme izazvana munjom mogla je da generiše visoke koncentracije materija koje sadrže azot i ugljenik i tako proizvede veliki broj reagenasa ključnih za nastanak života na Zemlji. Naučnici decenijama razmatraju kakvu su ulogu imale munje na našoj mladoj planeti. Nova studija koju su sproveli stručnjaci Univerziteta Harvard ukazuje da su električna pražnjenja oblaka u smeru ka Zemlja, verovatno obezbedila potreban materijal za pojavu prvih mikroorganizama. Navedeno otkriće bi moglo da pomocgne istraživačima da bolje razumeju hemiju najranijih oblika živog sveta na našoj i obrazac postanka života na drugim planetama.
Jedno od najintrigantnijih naučnih pitanja o kojima se spekuliše svakako je i pitanje o početku života. Godine 1953. američki naučnici Stenli Miler i Herold Si Juri proučavali su udare groma i izveli prve eksperimente da li su oni podstakli stvaranje aminokiselina. Današnji istraživači sa Harvarda smatraju da su munje na putu od oblaka do površine planete mogle da stvore neophodne sastojke za život. Rezultate su objavili u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences. „Pojava, opstanak i evolucija organskog, biološkog života na našoj planeti zahtevaju pouzdane izvore azota i ugljenika”, navodi se u naučnom radu.
Elektrohemija plazme izazvana munjom mogla je da generiše visoke koncentracije sirovina koje sadrže azot i ugljenik. Slično poznatom eksperimentu Milera i Jurija, sada su simulirali uslove mlade Zemlje u laboratoriji i proučavali su hemijske reakcije. Analiza je pokazala da se ugljen-dioksid pretvorio u ugljen-monoksid i mravlju kiselinu, a to su supstance koje odavno smatraju „sveprisutnom, ali zanemarenom komponentom atmosfere rane Zemlje”. Najbitnije je, ipak, da se azot preobratio u nitrate, nitrite i amonijak.
Opisani procesi su pažni, jer je rana Zemljina atmosfera bila sastavljena od nereaktivnih molekula azota. Munja je bila suštinski deo potreban za stvaranje sastojaka neophodnih za formiranje DNK, RNK i proteina. Da je metabolizam drevnih mikroorganizama pronašao načine da razbije molekul azota u upotrebljivi amonijak, a i da je munja predstavljala ključni prvi korak da se proces pokrene, pokazala je i prošlogodišnja studija sa Univerziteta Sent Endruz u Škotskoj. Novo otkriće je još jedan jak dokaz koji ukazuje na električne početke života.
(Ilustracija Wikipedia)
(RTS)
