Научници који раде на пројекту „ДНK Леонарда да Винчија” саопштили су да су открили подударне генетске секвенце на писмима старим око 500 година и једном цртежу што би, како наводе, могло да помогне у идентификацији изгубљених дела славног ренесансног уметника и расветли порекло његовог генија. Истраживачи су пронашли ДНK подударности између писама Фрозина ди сер Ђованија да Винчија, даљег рођака Леонардовог деде, и цртежа угљем под називом Свето дете, за који се верује да је Леонардово дело. ДНK трагови пронађени су у воску за печаћење и на папиру, наводе аутори пројекта, преноси британски Телеграф. Сада настоје да прикупе додатне узорке ДНK са Леонардових рукописа, цртежа и бележница које се чувају у великим светским институцијама, а и од живих и преминулих чланова његове породице, да би се генетски низ потврдио.
Јдан од руководилаца пројекта, Џеси Осубел са Рокфелер универзитета у Њујорку, рекао је да би могло ускоро дефинитивно идентификовати ДНК Леонарда да Винчија. То би омогућило поузданије утврђивање спорних уметничких дела и пружило увид у његове изузетне способности, укључујући претпоставкео неуобичајено развијеној визуелној перцепцији. „Kраљевска колекција чува Леонардове цртеже у Виндзорском замку. Сада када је наш пројекат показао да можемо да узоркујемо без штете, надамо се да ће се кустоси таквих колекција придружити пројекту да израдимо потпунији генетски портрет Леонарда”, навео је он.
Истраживачи верују да би трагови могли да се пронађу и у бојама на сликама, јер је Леонардо често користио прсте током сликања. Леонардо да Винчи, рођен 1452. године у Винчију у Италији, аутор је неких од најпознатијих дела светске уметности, укључујући Мона Лизу, Тајну вечеру и Витрувијевог човека, а познат је и по бројним техничким и научним идејама које су далеко претекле његово време. Тачно место где је сахрањен и даље је непознато. Иако је током ископавања 1863. године пронађен скелет за који се верује да би могао дa припада Да Винчију, званичници су одобрили узорковање само уколико се претходно пронађе ДНK за упоређивање. У пројекту учествују стручњаци из антропологије, историје уметности, генеалогије и микробиологије из више европских земаља, Kанаде и САД.
(Илустрација Wikipedia)
(РТС)
