Kaspijsko jezero najveće je na svetu, ogromna vodena masa otprilike veličine Nemačke. Obala je dugačka više od 6.500 kilometara i deli je pet zemalja: Kazahstan, Iran, Azerbejdžan, Rusija i Turkmenistan. Na jezero se oslanjaju zbog ribolova, poljoprivrede, turizma, pijaće vode, i rezervi nafte i gasa. Izgradnja brana, prekomerno iskorišćavanje, zagađenje i klimatska kriza uzrokovana utiču na opadanje, a neki stručnjaci strahuju da je Kaspijsko jezero na tački s koje nema povratka. Visina vode zavisi od osetljive ravnoteže pritoka, padavina i isparavanja..
Obližnje Aralsko jezero, koje se proteže između Kazahstana i Uzbekistana, bilo je nekada jedno od najvećih svetskih, ali je gotovo nestalo uništeno ljudskim delanjem i klimatskom krizom. Hiljadama godina Kaspijsko jezero imalo je uspone i padove kako su temperature kolebale, a ledene ploče napredovale i povlačile. U minulih nekoliko decenija, međutim, povlačenje se ubrzava. Ljudi u tome igraju važnu ulogu. U Kaspijsko jezero uliva se 130 reka, ali oko 80% vode dolazi iz Volge, najduže evropske rijeke, koja vijuga kroz središnju i južnu Rusiju. Rusija je izgradila 40 brana, a u izgradnji je još 18.
Visina Kaspijskog jezera opada od sredine decedesetih, a to se ubrzalo od 2005. U tom razdoblju spustila za oko metar i po, ističe Matijas Prange sa Univerziteta u Bremenu u Nemačkoj. „Kako se planeta zagreva, nivo će drastično pasti”, izjavio je on za CNN. Njegovo istraživanje predviđa pad od 8 do 18 metara do kraja stoleća, zavisno od zagađenja fosilnim gorivima. Druga studija nagovešćuje da je do 2100. moguće opadanje do 30 metara. Čak i prema optimističnijim scenarijima globalnog otopljenja, severni i plići deo, uglavnom oko Kazahstana, trebalo bi potpuno nestati, ističe Džoj Singarejer, profesorka paleoklimatologije na Univerzitetu Reding u Engleskoj i koautorka studije. Bilo bi i geopolitičkih posledica. Pet zemalja koje se nadmeću za sve manje izvore moglo bi ući u sukobe zbog nafte i gasa, smatra ona.
Stanje je već katastrofalno za jedinstven životinjski svet Kaspijskog jezera, koje je stanište za stotine vrsta, uključujući ugroženu divlju jesetru, izvor 90% svetskog kavijara. Jezero nije povezano s morem najmanje dva miliona godina, a ekstremna izolovanost rezultirala je pojavom bizarnih stvorenja poput vrlo čudnih školjki. Ali povlačenje vode smanjuje količine kiseonika u dubinama, što bi moglo izbrisati preostale vrste koje su preživele milione godina evolucije. Kriza pogađa i kaspijskog tuljana koga nema nigde drugde na Zemlji. Nema jednostavnih rešenja. Nijedna država nije krivac, ali ako ne preduzmu kolektivnu akciju, mogla bi se ponoviti katastrofa sa Aralskog jezers. Osim toga, nema jemstva da će se jezero ikad više vratiti u prirodni i normalni ciklus.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
