Научници су идентификовали ћелијски протеин који знатно утиче на старење. Уједно су променили тај ген и омогућили његово стварање у воћним мушицама, чиме су им продужили живот за чак 30 посто! Надају се да ће ово откриће подстаћи напоре за успоравање људског старења и продужење животног века. Откриће се темељи на протеину у цитоскелету, познатом као F-актин (филаментни) актин. То је полимеризовани облик актина који твори дуге, танке и флексибилне нити (филаменти) на спољној страни ћелије. Они имају кључну улогу у одржавању ћелијске структуре, одређивању њеног облика, покретљивости и унутрашњег транспорта.
Цитоскелет је мрежа протеинских нити која пружа структурну потпору ћелији, а протеин F-актин је једна од његових главних компоненти. Он учесрвује у различитим процесима, укључујући желијко кретање, деобу и међућелијску интеракцију. С обзиром на то да одређује чврстоћу и гипкост ћелије, његово правилно функционисање кључно је за одржавање ћелијског здравља. Старење и промене у цитоскелету, укључујући F-актин, могу довести до поремећаја у овим функцијама, што узрокује фомилање ћелијског отпада и развој болести повезаних са старењем, попут неуродегенеративних.
У научном раду, објављеном у часопису Nature Communications, истраживачи су продужили животни век воћних мушица за 30%, а надају се да би то једног дана могло бити примењено и на људе у некој мери. Детаљно су проучавали везу F-актина и његовог нафомилавања у мозгу са старењем. Открили су да то отежава ћелијско прочишћење, што на крају доводи до настанка ћелијског отпада у мозгу. У ранијим проучавањима потврдило се да гомилање тог протеина у мишевима узрокује дегенерацију неурона. Аутори се надају да се одређеним генетским модификацијама ово накупљање може спречити у одређеној мери и да се тако успори старење.
„Динамика актина је кључна за биогенезу и пренос већине ћелијских везикула, укључујући аутофагосоме”, истичу аутори. Аутофагија је, иначе, процес у ћелији којим се разграђују и рециклирају оштећени делови да би се одржала њена равнотежа и функционалност. „Онемогућена аутофагија сматра се главним знаком старења, што резултира нарушеном протеостазом и смањеним обнављањем органела. Надаље, дефекти аутофагије и везикуларног транспорта идентификовани су код неуродегенеративних болести, укључујући Алцхајмерову, Паркинсонову и Хантингтонову”, објаснили су аутори.
Воћна мушица (Drosophila melanogaster) се користи као модел у генетским истраживањима из неколико разлога: геном јој је потпуно мапиран, што омогућује једноставно проучавање гена; она има кратак животни циклус, што олакшава брзо посматрање више генерација; једноставна је за гајење и чување у лабораторији; има висок степен генетске сличности с људима (мушица има око 60% истих гена које имају људи), што омогућује проучавање основних биолошких процеса битних за људско здравље. Генетске промене у новом истраживању биле су усмерене само на неуроне, но истраживачи кажу да су побољшале укупно здравље мува и, чак, показале знаке побољшања функција мозга и других органа. Откриће указује да би гомилање F-актина могло бити узрочник когнитивног пропадања повезаног са старењем.
(Илустрација Adobe stock)
(Индекс)
