Научници су открили алармантан феномен на Антарктку – метан, гас који снажно загрeва планету, ослобађа се из пукотина на морском дну запањујућом брзином. Ово изазива бојазан да су постојеће прогнозе глобалног oтопљења можда биле потцењене, пише CNN. Испод мора и океана широм света налазе се огромни резервоари, формирани хиљадама година. Овај невидљиви гас може побeћи у воду кроз пукотине, често се манифестујући као млаз мехурића који путују ка површини. Мало се зна о тим подводним цурењима, a метан задржава око 80 пута више топлоту од угљен-диоксида у првих 20 година у атмосфери. Будући да су цурења на Антарктку међу најмање истраженима, међународни тим научника започео је потрагу. Kористећи комбинацију акустичких истраживања, даљински управљаних возила и рониоце, узорковали су низ локација у Росовом мору, заливу у Јужном океану, на дубинама од 5 до 240 метара.
Оно што су пронашли изненадило их је. Према студији објављеној у часопису Nature Communications, идентифковали су више од 40 цурења. Многа су пронађена на локацијама раније вишеструко проучаваним, што наговешћује да су нова и да би могла указивати на темељну промену у ослобађању метана. Цурења метана су глобално релативно честа, но пре овога постојало је само једно потврђено активно на Антарктику. „Нешто што се сматрало ретким сада очито постаје раширено”, рекла је Сара Сибрук, ауторка извештаја и научница у установи Еартх Сциенцес Неw Зеаланд. Додала је да је свако откривено цурење било пропраћено тренутним узбуђењем које је брзо замeњено тескобом и забринутошћу.
Страх лежи у томе што би ова цурења могла брзо пренети метан у атмосферу, чинећи их извором загађења које тренутно није урачунато у климатске моделе. Научници су такође забринути због могућих каскадних учинака на морски живот. Иако још није јасно зашто се цурења догађају, истражује се јесу ли подстакнута климатским променама. На Арктику, на другом крају света, појачано испуштање метана већ је повезано с вишим температурама и променама висине мора. То може створити повратну петљу, објаснила је Сибрук, где климатске промене подстичу цурење метана, што заузврат додатно убрзава климатске промене.
Метан је „права непознаница, увећава се у атмосфери и не знамо зашто”, изјавио је Ендрју Тарбер, професор морске биологије на Универзитету Kалифорнијa и коаутор студије. Нагласио је да су огромни резервоари метана на Антарктику једна од највећих брига. Ако планетa настави да се загрeва, ова цурења могла би се претворити у епицентар опасности: „Невероватни су за проучавање и разумевање, али треба бити врло свестан штa могу учинити уколико се испровоцирају или потценe”.
(Илустрација Earth Sciences New Zealand)
(Индекс)