У дубинама Тихог океана, научници су открили вирусну честицу с досад најдужим репом, а снимљена је у тренутку док инфицира динофлагелате (ватрене алге) и планктон. Вирус, назван PelV-1, поставио је нови рекорд својим репом који му служи за лов на домаћине у пространству океана, пише Science Alert. Док се репови већине вируса мере у нанометрима, овај досеже неверојатна 2,3 микрометра. Пре овог открића рекорд је држао вирус P74-26 с репом дугим 875 нанометара, док је типична дужина за вирусе тек око 135 нанометара.
Научници истичу да је реп PelV-1 готово три пута дужи од претходног рекордера. „Овај реп је дужи од оних виђених код било којег другог вируса”, написао је истраживачки тим предвођен Андријаном Гајиганом са Универзитета Корнел у својем научном раду, који чека рецензију. Занимљиво је да је сразмера репа вируса исти као код претходног рекордера P74-26. „Је ли то случајност или неки темељни механизам ограничава овај однос, није познато”, напомињу истраживачи.
Вирус користи дугачак реп да се причврсти за жртву, планктон Pelagodinium, док у њега убризгава свој генетски материјал. Научници сумњају да му импресивни додатак помаже и у проналажењу домаћина који су понекад ретко распршени у горњим слојевима отвореног океана. Откако су дивовски вируси први пут откривени 2003. године, непрестано изненађују научну заједницу. Једни су већи од бактерија, други крију тајне о нашим ћелијским структурама, а поједини чак доводе у питање границу између живог и неживог.
Њихови домаћини, динофлагелати, имају кључну улогу у екосистему – доприносе стварању кисеоника и кружењу хранљивих твари попут угљеника. С друге стране, могу узроковати и штетно цветање алги. „Међутим, како вируси утичу на екологију динофлагелата остаје мало познато”, објашњава тим.
Будући да је досад изоливан врло мален број вируса из планктона, ово откриће, објављено као предрецензија на bioRxiv засигурно је само увод у бројне необичности које се још крију у океанима.
(Илустрација BioRxiv)
(Индекс)
