Научници су открили снажне назнаке постојања дивовске гасовите планете у најближем звезданом систему, што би могло представљати прекретницу у потрази за световима ван нашег. Удаљена је свега четири и по светлосне године. Иако је вероватно беживотна, научници не искључују да њени месеци имају услове за живот, пише BBC.
Назнаке постојања планете пронађене су у сазвежђу Алфа кентаури захваљујући моћном свемирском телескопу James Webb. Први пут је уочена прошле године. Астрономи сада морају поново усмерити телескопе да би дефинитивно потврдили постојање. Ово откриће чини посебно узбудљивим запањујућа сличност звиезде око које планета кружи и нашег Сунца.
„Четири светлосне године су далеко, али у галактичким појмовима то је врло близу –у нашем суседству“, рекла је др Карли Хаует, ванредна професорка свемирске инструментације на Универзитету Олсфорд. „Налази се око звезде која је налик Сунцу и отприлике исте температуре и сјаја. То је стварно важно ако желимо размишљати о настањивим световима.” Сматра се да би могла бити слична гасовитим дивовима Сунчевог система, Јупитеру и Сатурну, обавијена густим облаком гаса. То значи да живот какав познајемо не би био могућ, но отвара се могућност да његови месеци буду настањиви.
Подсетимо, Јупитер и друге планете у нашем систему имају ледене месеце за које научници верују да би могли скривати живот, што се истражује мисијама Europa Clipper и Juice. Нова планета, с друге стране, налази се релативно близу своје звиезде, што повећава шансе за постојање текуће воде на месецима.
Назнаке су откривене техником непосредног снимања помоћу реченог телескопа, што је најближе што се научници могу приближити стварној фотографији тако удаљених тела. „Ово су невероватно изазовна осматрања, чак и с најмоћнијим свемирским телескопом на свету, јер су те звиезде врло светле, близу и брзо се крећу небом”, нагласио је Чарлс Бајкман из Насине Лабораторије за млазни погон и коаутор нових открића. Сјај звезда у Алфа кентаури толико је снажан да лако може засенити оближња мања тела. То би могло објаснити зашто је планета уочена у августу 2024. привидно нестала у следећем покушају посматрања. „Била је вероватно или иза звезде или преблизу да би се могао видети. Потребан је елемент среће”, додала је др Хаует.
Астрономи ће наставити потрагу за додатним доказима. Велике наде полажу у нови Насин телескоп Grase Roman, чије се лансирање очекује 2027. године. Будућа осматрања телескопом James Webb, коришћењем технике спектралног снимања, требала би открити и састав планете. То ће дати детаљнију слику како она изгледа и, што је најважније, колике су шансе да њени месеци буду настањиви.
(Илустрација NASA, ESA, CSA, STScI, R. Hurt (Caltech/IPAC)
(Индекс)
