Naučnici su zavirili u mozgove i tela životinja nakon što su otkrili da obična prehrambena boja može napraviti kožu, mišiće i vezivna tkiva privremeno prozirnima. Kada su je boju na trbuh miša, mogli su jasno videti jetru, creva i ešiku, a kad su je stavili na teme glodara, videli su krvne žile u mozgu. Nakon što su isprali boju, koža se posle nekog vremena vratila u pređašnje stanje. Istraživači sa Univerziteta Stanford smatraju da bi ovaj postupak mogao pomoći u lociranju ozleda, nalaženju vena za vađenje krvi, praćenju varenja jrane i uočavanju tumora, piše The Guardian.
„Lekari bi, umesto invazivne biopsije, mogli dijagnosticirati tumore jednostavnim pregledom”, rekao je Guosong Hong. Kako su to napravili? Odgovor leži u usklađivanju indeksa prelamanja svetlosti. Kada ona prodre u biološko tkivo, većinom se rasprši jer unutrašnji sklopovi, masne membrane i ćelijska jedra, imaju različite indekse prelamanja. Kako se svetlost kreće od jednog do drugog, savija se čineći tkivo neprozirnim. Zbog istog učinka deo olovke izgleda prelomljeno ili savijeno ako je stavite u čašu vode.
Lekar Zihao Ou i saradnici sa Stanforda smatrali da neke boje mogu omogućiti određenim talasnim dužinama svetlosti lakši prolazak kroz kožu i druga tkiva. Boje koje se jako upiju mogu promeniti indeks prelamanja svetlosti tkiva koje ih je apsorbovalo, zbog čega su istraživači mogli uskladiti lomove u različitim tkivima i suzbiti raspršenje svetlosti. U nizu ogleda postigli su da pileća prsa postanu prozirna na crvenom svetlu samo nekoliko minuta nakon što su ih uronili u rastvor tartrazina, žute boje za hranu. To je često korišćeno veštačko bojilo koje proizvodu daje žutu boju, a označava se sa E102.
Zatim su ga namazali na donji deo trbuha miša, pri čemu su mogli videti njegova creva i organe. U drugom pokusu su naneli boju na obrijanu glavu miša i uskoro mogli videti krvne sudove u mozgu. „Obično smatramo da će tvari zbog dodavanja molekula boje postati manje prozirne. No, kada smo otopili tartrazin u neprozirnom materijalu poput mišića ili kože, koji inače raspršuje svetlost – što smo više tartrazina dodavali, materijal je postajao prozirniji. Ali samo u crvenom delu svetlosnog spektra”, objasnio je Hong. Postupak još nije testiran na ljudima, potrebna su nova istraživanja da bi se utvrdilo da li je bezbedan, osobito ako se boja ubrizga pod kožu. Istraživanje Achieving optical transparency in live animals with absorbing molecules objavljeno je u časopisu Science.
(Ilustracija National Science Foundation)
(Indeks)
