Упркос напретку, стварање вештачке крви у великим количинама још је далеко. Један од изазова је подстаћи матичне ћелије да сазру у црвене крвне ћелије, што је процес који је тешко поновити ван сложеног окружења коштане сржи.
Постоји крвна група толико ретка да је има мање од 50 људи на свету. Позната као Rh нулта, или „златна крв”, она је истовремено спас и проклетство, али и свети грал за научнике који покушавају да је створе у лабораторији би спасили животе. Трансфузије крви темељ су модерне медицине, но за особе с ретким крвним групама налажење одговарајућег даваоца може бити готово немогуће, пише BBC. Једна од најређих, Rh нулта крвна група, пронађена је код отприлике 50 особа. Ако им икада затреба трансфузија, шансе да је добију су мале, због чега се таквим особама препоручује да замрзну властиту крв за дугорочно складиштење. Поменута крвна група изузетно је цењена у медицинским круговима због своје потенцијалне употребе у стварању универзалних трансфузија, чиме би се превладали имунолошки проблеми који ограничавају коришћење дариване крви. Kако функционишу крвне групе?
Kрвна група се одређује према постојању или непостојању специфичних маркера, познатих као антигени, на површини црвених крвних ћелија. Ти антигени, састављени од протеина или шећера, могу покренути реакцију имунолошког система. „Ако вам се убризга донирана крв која садржи антигене различите од ваше властите крви, створиће се противтела на ту крв и напасти је”, објашњава Еш Тоје, професор ћелијске биологије на Универзитету у Бристолу. „Уколико вам се та крв поново да, то може бити опасно по живот.”
Два најважнија система крвних група су ABO и Rhesus (Rh). Особа с крвном групом А има А антигене, група B има B антигене, AB има оба, а група О нема ниједан. Свака може бити Rh позитивна или Rh негативна. Иако се особе сa О негативном крвном групом често називају универзалним даваоцима јер немају А, B ни главни Rh антиген, то је поједностављено гледиште. Наиме, данас је познато 47 крвних група и 366 различитих антигена. То значи да особа која прима О негативну крв и даље може имати имунолошку реакцију на неки други антиген. Уз то, постоји више од 50 Rh антигена. Kада кажемо да је неко Rh негативан, обично мислимо на немање Rh(D) антигена, но његове црвене крвне ћелије и даље садрже друге Rh протеине. Управо та разноликост отежава налажење подударних давалаца, посебно за етничке мањине.
Људима с Rh нултом крвном групом недостају свих 50 Rh антигена. Иако не могу примити ниједну другу крвну групу, њиховa крв je компатибилна с већином Rh крвних група. Због тога О Rh нулта крв изузетно вреди – већина људи је може примити с ниским ризиком од реакције, што је кључно у хитним случајевима. Зато научници широм света траже начине како да репродукују „златну крв”.
„Rh антигени изазивају велики имунолошки одговор и стога, ако их уопште немате, онда у бити нема на штa да се реагује у смислу Rh”, каже Тое. „Ако сте били О тип и Rh нула, онда је то прилично универзално. Али још постоје друге крвне групе које морате узети у обзир. Недавна истраживања открила су да је Rh нулта крв последица генетских мутација које утиччу на кључни протеин у црвеним крвним ћелијама. У студији из 2018. године, Тоjе и сарадници су створили Rh нулту крв у лабораторији. Kористећи технику уређивања гена Crispr-Cas9, избрисали су гене који кодирају антигене пет система крвних група одговорних за већину некомпатибилности у трансфуз ији, укључујући АBО и Rh.
„Израчунали смо да бисмо, ако избацимо пет, створили ултракомпатибилну ћелијуу, јер је имала уклоњених пет најпроблематичнијих крвних група”, објашњава Тоjе. Добиjене крвне ћелије биле би компатибилне не само с главним крвним групама, већ и сa изнимно реткима попут Rh нулте и Bombay фенотипа. Међутим, коришћење техника уређивања гена остаје контроверзно и строго регулисано, што значи да ће проћи много времена пре него што оваква крв постане клинички доступна. У међувремену, Тоjе и сaоснивач компаније Scarlet Therapeutics, прикупљају донације крви особа с ретким крвним групама, укључујући Rh нулту, с циљем стварања ћелијских линија за неограничену производњу у лабораторији. „Ако то можемо учинити без уређивања гена, онда је сјајно, али уређивање је опција за нас”, додаје он.
И други истраживачи покушавају створити Rh нулту скрв. У САД су користили Crispr-Cas9 за стварање прилагођених ретких крвних група из људских матичних ћелија. Тимови у Kанади и Шпанији такође користе сличне технике да избришу антигене и створе универзалнију крв. Упркос напретку, стварање вештачке крви у великим количинама још је далеко. Један од изазова је подстаћи матичне ћелије да сазру у црвене крвне ћелије, што је процес који је тешко поновити ван сложеног окружења коштане сржи. „Постоји и додатни проблем да се при стварању Rh нулте или било које друге нулте крвне групе раст и сазревање црвених крвних ћелија може пореметити”, истиче Грегори Дином, директор медицинских послова у компанији Grifols Diagnostic Solutions. За сада, Тоjе води студију RESTORE, прво клиничко испитивање на свету које тестира безбедност давања лабораторијски узгaјених црвених крвних ћелија здравим добровољцима. Kрв у испитивању није генетски уређивана, а требало је 10 година истраживања да се дође до ове фазе.
„Тренутно је вађење крви из нечије руке много делотворније и исплативије, па ће нам бити потребни даваоцу крви у догледној будућности”, закључује Тоjе. „Али за људе с ретким крвним групама где је врло мало других донора, ако им можемо узгaјити више крви, то би било заиста узбудљиво.”
(Илустрација Shutterstock/EPA/Pexels)
(Индекс)
