У својем делу пустиње Гоби недавно је Kина пустила у погон свој први експериментални торијумски реактор на растопљене соли – TMSR-LF1. Технологија, која користи торијум уместо уобичајеног уранијума, обећава сигурнију, чистију и дугорочно одрживију производњу енергије. За земљу која се суочава с изазовима смањења емисија гасова стакленене баште и зависности од угља ово је , стратешки искорак.
Торијумски реактори користе торијум-232, елемент који је обилан у природи, а слабо је радиоактиван. За разлику од уранијума, није фисибилан сам по себи, али се у реактору може претворити у уранијум-233, који је способан за фисију, штп омогућује стабилну и контролисану производњу енергије. У технологији растопљених соли, у којој се торијум меша с литијевим флуоридом и користи истовремено као гориво и расхладно средство, омогућује се рад на вишим температурама и нижим притисцима у поређењу с традиционалним водом хлађеним реакторима. Тако се смањује ризик од топљења језгра и омогућује пасивна сигурност, јер се у случају прегревања реактор аутоматски сам хлади.
Према медијским написима, кинески научници су поновно напунити реактор горивом и то док је био у погону, што је значајан технички успех. Поборници торијума истичу да он има неколико кључних предности у односу на уранијум. Три до четири пута иам га више у Земљиној кори, што га чини приступачнијим.
Реактори на торијум производе мање дуготрајног радиоактивног отпада, а он има краће време полураспада. Иако се из торијума може произвести уранијум-233, који је фисибилан, постојање изотопа уранаијума-232 што емитује снажно гама зрачење, отежава руковање и коришћење у оружане сврхе. Торијум се, иначе, одликује стотину пута већим потенцијалом у испоручивању енергије.
Током рада реактора настају нуспродукти који могу упијати неутроне и утицати на учинак реакције, а то изискује софистициране системе за уклањање. Будући да је технологија релативно нова, искуство у дуготрајном раду и одржавању је ограничено. Kина је недавно објавила откриће великих налазишта торијума, које би могло задовољити енергетске потребе земље за идућих 20.000 до 60.000 година. Према извештају магазина Popular Mechanics, кинески научници користили су документа с којим се скинута забрана из америчке Националне лабораториеј Оук Риџ, у којој је шездесетих година смишљен експериментални торијумски реактор.
Покретање првог оперативног торијумског реактора има глобалне импликације. Пре свега, торијум је алтернативу уранијуму, што може смањити геополитчке тензије у опскрби нуклеарним горивом. Мање количине радиоактивног отпада и краће време полураспада олакшавају збрињавање и смањују дугорочне ризике.
(Илустрација You Tube)
(Индекс)
