Научници су израдили прве нуклеарне сатове, уређаје који би могли придонети разумевању темељних закона физике. Два независна прототипа време мере праћењем промена у самом атомском језгру: међу протонима и неутронима, пише Еuronews. Атомски сатови за прецизно мерење времена користе се од 1949, чији се рад темељио на праћењу електрона који прелазе између енергетских нивоа у атомима. Ново откриће показује да се као референтна тачка може користити и само атомско језгро. Резултате истраживања објавили су тимови с кинеског Универзитета Тсингхуа и сродних устаноца и с бечког Техничког униерзитета (ТU Wien) у два одвојена научна чланка у часопису Naturе.
Нуклеарни сатови нису обични часовници што показују време, већ изузетно прецизни уређаји који га мере помоћу промена у атомском језгру. За разлику од класичних, који мало касне или журе, они би у будућности могли мерити време с још већом тачношћу од данашњих атомских сатова. То је важно и за свакодневни живот јер такво мерење омогућује рад сателитеске навигације (GPS), мобилних мрежа и интернета. Темеље се на торијуму-229, ретком атому чије језгро мења енергетска стања под утицајем ултраљубичастог ласерског светла. То је једино познато атомско језгро с таквим својством. Научници су за ту сврху направили ласер који емитује ултраљубичасто светло таласне дужине 148,4 нанометра. Зрак су усмерили су на малене кристале калцијумовог флуорида који садрже торијум-229.
Kључно достигнуће истраживања јесте потврда да замисо нуклеарног сата функционише. Ласер је у току тестирања остао усклађен с језгром торијума-229 и одржавао стабилан ритам, чиме је постигнута прецизност од отприлике 10⁻¹⁵. У објављеним чланцима наводи се да би такви сатови могли имати важну улогу и у основној физици, иако конкретни начини примене још нису детаљно разрађени.
(Илустрација EPA)
(Индекс)
