Pričanje u snu se svima dogodilo i u većini slučajeva to zvuči kao mumlanje i izgovaranje nepovezanih rečenica. Iako to može biti zabavno, u određenim prilikama upućuje na poremećaj spavanja ili opšteg zdravlja, naglašava dr Mišel Drup. Poznato je kao somnilokvija i podrazumeva govorenje na glas. Tada obično osoba: govori šapatom, priča normalnom glasnošću, viče cele reči ili odgovore, izgovara razumljive rečenice i vodi cele razgovore, ima nejasne, besmislene govore pomešane sa gunđanjem i drugim zvuciima. Bez obzira na to koja verzija je u pitanju, verovatno nećete znati da pričate u snu osim ako se ne probudite dok govorite ili vas neko drugi ne obavesti o tome kasnije.
Inače, to je vrsta parasomnije ili poremećaja sna koji se javlja tokom spavanja. Za razliku od drugih parasomnija, obično ima malo ili nikakvog rizika. San je složen proces koji utiče na zdravlje na različite načine. Prosečan ciklus traje oko 90 minuta, a potrebno je oko četiri do pet tih ciklusa svaka 24 sata da biste se osećali osveženo i odmoreno. U svakom ciklusu, mozak prolazi kroz četiri faze i, ako je čak i delimično ometen u toku bilo koje, kvalitet sna može biti narušen.
„Pošto se većina parasomnija smatra mešovitim stanjem između budnosti i spavanja, pričanje u snu može biti verovatnije kada su obrasci poremećeni ili prekinuti”, objašnjava dr Drup, a piše Cleveland Clinic. To znači da bilo šta što je poznato da remeti san može doprineti pričanju uključujući: džet leg, nedostatak sna, apneju u snu, anksioznost i stres i zloupotrebu alkohola ili drugih supstanci „Postoje dokazi da ponekad pričanje može biti povezano sa snovima, ali to nije uvek slučaj. Većina snova se dešava kada ste u dubokoj fazi sna s brzim pokretima očiju” nastavlja dr Drup.
Pričati u snu može biti i sporedni efekat ili simptom drugih parasomnija. Na primer, kod poremećaja ponašanja u REM fazi, ljudi imaju tendenciju da nesvesno ponavljaju svoje snove. Oni mogu govoriti, vikati, udarati, kretati se ili trčati sa svrhom jer deo njihovog mozga odgovoran za paralizu mišića tokom sna ne funkcioniše kako treba. Slično tome, mogu pričati u snu kada mesečare i kada imaju noćne terore. „Ako pričanje počinje iznenada u odraslom dobu ili uključuje intenzivan strah, vrištanje i nasilne akcije, trebalo bi da razmotrite posetu specijalisti za spavanje”, savetuje dr Drup.
Fokusiranje na zdrave navike spavanja i poboljšanje ulova može eliminisati potencijalne poremećaje i poboljšati kvalitet sna. Stvaranje boljih navika može uključivati faktore kao što su: pridržavanje redovnog rasporeda spavanja, bar sedam sati spavanja, odvajanje 30 do 60 minuta vremena bez ekrana pre počinka, minimiziranje i upravljanje stresom, ograničenje konzumiranja alkohola, izbegavanje kofeina najmanje šest sati pre spavanja, redovno vežbanjei obezbeđivanje da spavaća soba bude tiha i mračna
(Ilustracija Freepik)
(RT Balkan)
