Izgleda da krhotine lete prema Zemlji. Kada će se prve sručiti na našu planetu?
U septembru 2022, nakon više godina pažljivog planiranja, NASA je pogodila svemirskom letelicom stenu koja je jurilala Sunčevim sistemom. Tim potezom htela proveriti da li su sposobni promeniti putanju asteroida u slučaju da postane pretnja našoj planeti. Misija vridna 330 miliona dolara bila je uspešna, moglo bi se reći – i previše. Naime, cilj je bila malena promena leta Dimorfa, asteroida jajolikog oblika i veličine nogometnog igrališta, koji se okreće oko pet puta većeg asteroida Didimosa.
Očekivalo se da će udar letelice DART promeniti orbitalni period za oko sedam minuta. No krajnji rezultat bila je značajnija izmena orbite – Dimorf sada kruži oko Didimosa 33 minute brže nego pre udara. Kada krhotine stižu do Zemlje? Nedavno je međunarodni tim naučnika proučio kada bi krhotine mogle stići do Zemlje i Marsa u formi meteora. Nakon što su izveli niz dinamičkih simulacija, zaključili su da bi ostaci asteroida mogli doći do Marsa i dvojca Zemlja-Mesec za otprilike jednu deceniju.
Planetarni naučnik Iloj Penja-Asensio s Milanskog politehničkog univerziteta i saradnici proučili su podatke dobijene pomoću uređaja LICIACube koji je pratio zbivanja tokom udara, a zatim upotriebili superračunar u Nasinom centru NAIF da simuliraju putanje, čak, tri miliona komadića. „Pomoću LICIACube-a smo dobili ključne podatke o obliku i smeru oblaka krhotina koji je nastao odmah posle sudara. U našoj simulaciji je veličina komadića bila u rasponu od 10 centimetara do 30 mikrometara”, rekao je Penja-Asensio za Universe Today.
Simulacija je pokazala da će neki od delića steroida stići do Zemlje i Marsa za desetak godina, zavisno od njihove brzine nakon događaja. Primerice, izbačeni brzinama ispod 500 metara u sekundi mogle bi stići do Marsa za oko 13 godina, a s brzinama većim od 1,5 kilometara na sat do Zemlje za samo sedam godina. Međutim, moglo bi proći i do 30 godina pre nego što se uoče neke krhotine. „Brže komadići su premale da bi nastali vidljivi meteori”, objasnio je Penja-Asensio i dodao da istraživači sada prate hoće li misija DART stvoriti novu kišu meteora: dimorfide: „Ako krhotine stignu do Zemlje, neće predstavljati nikakav rizik. Zbog svoje veličine i brzine raspašće se u atmosferi.”
Koliko god su rezultati navedene misije bili pomalo neočekivani, izgleda da su naučnici na pravom putu i da bi mogli uspešno skrenuti preteći asteroid s leta uz ograničeno znanje o njegovom sastavu i površinskim uslovima. Trenutno naša planeta spokojno plovi svemirom, za sada nema naznaka da bi joj u bližoj budućnosti mogao u susret krenuti neki opasan asteroid. No u Sunčevom sistemu ima mnogo velikih kosmičkih stena i ako je jedna pogodi ne piše se dobro ljudima. Setite se samo sudbine dinosaura.
Udari većih asteroida i kometa u prošlosti su uvelike uticali na život na Zemlji. Najpoznatija takva katastrofa dogodila se pre 66 miliona godina kada je 10 kilometara širok asteroid pao na područje današnjeg poluostrva Jukatan u Meksiku. Udar je izazvao eksploziju koja je imala energiju nekoliko milijardi atomskih bombi i uništio 75% svih biljnih i životinjskih vrsta, uključujući sve kopnene dinosaure.
„Znamo gde se nalaze veliki asteroidi jer ih možemo videti pomoću trenutne generacije teleskopa i znamo da se nijedan od otkrivenih neće približiti našoj planeti sledećih nekoliko stotina godina. Tako da za sada možemo mirno spavati”, izjavio je u toku misije DART astronom Alan Ficsimmons sa Univerziteta Kvins u Belfastu. „Međutim, još nismo otkrili sve manje asteroide koji su dovoljno veliki da unište cele gradove i opustoše ogromna područja. Mapiramo te manje sa sve većom preciznošću, ali moramo biti u stanju da prezuzmemo korake ako otkrijemo da je neki na direktnom putu ka Zemlji. DART je prvi korak u stvaranju takve tehnologije.”
Istraživanje Delivery of DART Impact Ejecta to Mars and Earth: Opportunity for Meteor Observation će uskoro biti objavljeno u časopisu The Planetary Science Journal. Pogledajte: https://www.youtube.com/watch?v=N-OvnVdZP_8.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
