Istraživači su primetili zanimljivu pojavu: Ponekad kada se slon oglasi u grupi, odgovore mu svi; a ponekad kada taj isti uputi sličan poziv, samo jedan odgovori. Da li slonovi jedni druge oslovljavaju po imenu? Tu ideju podupire nova studija koja proučava divlje slonove u Keniji. Analizirali oglašavanje, uglavnom mrmljanja koje proizvode glasne žice, slično ljudskom sporazumevanju, više od 100 slonova.
Koristeći model mašinskog učenja, identifivali nešto što se činilo sličnim imenu u tim glasanjima. Zatim pustili audio–zapis za 17 slonova da provere kako će reagovati na poziv koji im je očito upućen, a i na poziv očito upućen nekom drugom slonu. U proseku su se snažnije odazvali na pozive očito upućene njima. Kada su čuli takav poziv, ponašali su se poletnije, hodali su ka izvoru zvuka i više su se oglasili nego kada su čuli onaj očito namienjen nekom drugom. Nalazi studije ukazuju na to da slonovi „jedni druge oslovljavaju nečim poput imena”, izjavio je bihevioralni ekolog Miki Pardo sa Univerziteta Kornel, glavni autor studije u časopisu Nature Ecology & Evolution.
„Da bi se ovako obraćali jedni, slonovi moraju povezivati određene zvuke sa određenim pojedincima, a zatim ih koristiti da privuku pažnju pojedinca u pitanju, što zahteva sofisticiranu sposobnost učenja i razumevanja društvenih odnosa”, objasnio je Pardo. „Činjenica da se obraćaju jedni drugima kao pojedinci ističe važnost društvenih veza i posebno održavanja različitih društvenih veza.” Najveće kopnene životinje na Zemlji veoma su inteligentne i poznati po izvrsnom pamćenju, sposobnostima rešavanja problema i sofisticiranoj komunikaciji.
Prethodna istraživanja pokazala su da se u međusobnom pozdravljanju ponašaju složeno, ispoljavaju vizuelne, zvučne i taktilne gestove. Zašto bi slon slona dozivao po imenu? „Ne znamo tačno, ali iz naše analize čini se da se to obično pojavljuje prilikom kontaktnih glasanja kada slon poziva drugu jedinku često po imenu”, naglasio je konzervacioni biolog sa Državnog uiverziteta Kolorado i koautor studije Džordž Vitmajer. Dodavši da je korišćenje imena uobičajeno u komunikaciji majke i mladunčadi, često da ih smiri ili proveri kako su.
Upotreba glasovnih oznaka specifičnih za pojedinca – imena, retka je, ali ne i bez presedana u životinjskom carstvu. Pokazalo se da to čine delfini i papagaji, a tada jedino oponašaju oglašavanje drugih životinja. Kod slonova to nisu samo imitacije zvukova koje proizvodi primalac. „Umesto toga, čini se da su njihova imena proizvoljna, poput ljudskih. Oslovljavanje pojedinaca proizvoljnim imenima verovatno zahteva sposobnost za određeni stepen apstraktnog načina razmišljanja”, podvukao je Pardo. A Vitmajer je dodao da ovaj naučni rad ističe koliko su slonovi inteligentni i zanimljivi, izrazivši nadu da će to podstaći veći interes za njihovu zaštitu i očuvanje.
Hoće li ljudi jednog dana razgovarati sa slonovima? „To bi bilo fantastično, ali još smo daleko od toga jer još ne znamo sintaksu ili osnovne elemente pomoću kojih slonovi kodiraju informacije. Taj deo moramo odgonetnuti da bismo napredovali u razumevanju slonova”, zaključio je Vitmajer.
(Ilustracija EPA)
(Indeks)
