Физичари са угледног америчког Универзитета MIT предложили су концепт за израду уређаја који звучи као да је стигао из научне фантастике – неутринског ласера. Таква би справа могла да револуционише људско разумевање свемира и помогне у решавању неких од највећих космичких мистерија, пише Science Alert. Неутрини су најбројније честице с масом у свемиру, али због своје изузетно слабе интеракције с материјом зарадили су надимак честице духови. Иако милијарде неутрина сваке секунде пролазе кроз наша тела, готово их је немогуће детектовати и проучавати, што представља огроман изазов за научнике.
Да би доскочили томе, физичари са MIT и Универзитета у Тексасу осмислили су концепт који би ове неухватљиве честице могао усмерити у концентрисани зрак. Идеја је охладити облак атома рубидијума-83 на температуру нижу од оне у међузвезданом простору. На тако екстремној хладноћи атоми би се почели понашати као једно квантно тело, стварајући стање материје познато као Бозе-Ајнштајнов кондензат. Рубидијум-83 је радиоактиван и при распаду производи неутрине. У нормалним околностима атоми се распадају насумично, одашиљући неутрине у свим смеровима.
Међутим, у стању Бозе-Ајнштајновог кондензата њихово понашање, укључујући и распад, постаје синкронизовано. Слично као што конвенционални ласер усмерава фотоне у уредну линију, овај би процес створио снажан, усмерени зрак неутрина. Данашњи експерименти за детекцију неутрина ослањају се на големе подземне детекторе испуњене водом или ледом, где научници стрпљиво чекају ретке сударе неутрина са атомским језгрима. Могућност стварања усмереног зракa драстично би повећала шансе за детекцију и омогућила прецизнија истраживања.
Поузданије проучавање неутрина могло би помоћи да одговоримо на нека од темељних питања физике, попут природе тамне твари или зашто у свемиру има знатно више материје него антиматерије. Уз то, будући да неутрина пролазе кроз материју готово без отпора, могли би се користити за комуникацију која продире кроз препреке, чак и кроз целу планету.
Наравно, први корак је доказати да је израда оваквог ласера уопште могућа. „Ако се покаже да то можемо демонстрирати у лабораторији, онда људи могу размишљати о томе: Можемо ли ово користити као детектор неутрина? Или нови облик комуникације? Тада забава заиста почиње”, изјавио је Жозеп Формађо, физичар са МИТ. Истраживање је објављено у часопису Phyisical Review Letters.
(Илустрација AI)
(Индекс)
