Астрономи верују да је наша галаксија вероватно у прошлости производио такве велике радио-таласне млазеве, а и да би их могао поново створити. Но, не могу предвидети када ће се то догодити јер појављивање млазева зависи од мноштва фактора.
Захваљујући открићу једне космичке аномалије која доводи у питање наше разумевање свемира, стекли смо увид у застрашујућу, а могућу судбину галаксије Млечни пут. Међународни тим астронома који су предводили стручњаци Универзитета CHRIST (Бангалоре), открио је да једна масивна спирална галаксија, удаљена скоро милијарду светлосних година, садржи супермасивну црну рупу с више милијарди Сунчевих маса. Она енергијом напаја оријашке радио-таласне млазеве с распоном од шест милиона светлосних година!
То је једна од највећих познатих спиралних галаксија и наглавачке окреће оно што мислимо да знамо о развојном путу галаксија. Наиме, тако моћне млазеве затичемо готово искључиво у елиптичним галаксијама, а не у спиралним. А то значи да би и Млечни пут могао једнога дана створити тако снажне млазеве, космичке, гама и рендгенске зраке, који би изазвали масовно изумирање на Земљи! „Ово откриће је више од пуке занимљивости. Оно нас тера да ревидирамо наше схватање галактичког развоја и тога како супермасивне црне рупе у њима расту и обликују своју околину”, каже Џојдип Багчи, астроном са споменутог универзитета и први аутор научног рада којим је истраживање описано. „Ако нека спирална галаксија може не само преживети, већ и цветати под тим екстремним уаловима, шта то значи за будућност галаксија какав је Млечни пут? Може ли се и у нашој галаксији једнога дана појавити слична појава високе енергије, која ће имати озбиљне последице за опстанак драгоценог живота у њој?”
У научном члаку, који је управо објављен у „Месечним вестима Kраљевског астрономског друштва”, истраживачи су одгонетнули грађу и развојни пут спиралне галаксије 2MASX Ј234532680449256, три пута шире од Млечног пута. Послуживши се подацима из поматрања начињеним свемирским телескопом Hubble, Дивовским радио-телескопом за метарске таласне дужине и радио-телескопом ALMA (Atacama Large Millimeter Wave Array), уочили су огромну супермасивну црну рушу у срцу галаксије и раритетне радио-таласне млазеве који су међу највећима што их производи нека спирална галаксија.
Научници су досад сматрали да би силина таквих огромних млазева из супермасивне црне рупе пореметила танану грађу матичне спиралне галаксије. Мимо свих очекивања, 2MASX Ј234532680449256 је задржала своју спокојну природу с јасно оцртаним спиралним крацима, сјајном пречком у језгру и непоремећеним звезданим прстеном – упркос томе што се у њој налази једна од најекстремнијих црних рупа икада виђених у таквој космичкој околини.
Загонетку продубљује то што је галаксија окружена пространим облаком врућег гаса који одашиље рендгенске зраке, кључни увид у прошлост галаксије. И док се тај хало око галаксије временом полако хлади, млазеви из црне рупе делују као космичка грејалица: због њих, упркос обиљу сировина за производњу нових звезда, звездородна активност се не може развити стога што тај гас остаје сувише топао.
Млечни пут у својем средишту има црну рупу од 4 милиона Сунчевих маса, названу Стрелац А* (Sgr А*). Но, та црна rupa je тренутно изузетно мирна, чак успавана. Стање би се могло променити само ако би до Sgr А* био увучен неки велики гасни облак, звезда или чак цела мала галаксија. Тај би се материјал нагомилао око црне рупе и онда би га она појела, што би могло изазвати знатну млазну активност. Такве догађаје називамо разарање плимским силама (TDE) и досад их је неколико виђено у другим галаксијама, али не и у Млечном путу.
Уколико би црна рупа Стрелац А* произвела овако велике млазеве, њихов утицај би зависио од снаге којом располажу, смера простирања и енергије коју носе. Млаз који би пролазио близу Сунчевог система би могао с планета отргнути њихове атмосфере, оштетити ДНK и повећати стопу мутација због излагања зрачењу. Поред тога, уколико би Земља била погођена млазем или он пролазио близу ње, он би деградирао озонски слој у њеној атмосфери, што би довело до масивних изумирања.
Могуће је и то да такви снажни млазеви промене међузвездау околину и тако утичу на звездородну активност у неким деловима галаксије – што се и догађа у галаксији којом се бави ово истраживање. Астрономи верују да је Млечни пут вероватно у прошлости производио такве велике радио-таласне млазеве, а и да би их могао поново створити. Но, не могу предвидети када ће се то догодити јер појављивање млазева зависи од мноштва фактора. Већ поменути истраживачи су открили и то да 2MASX Ј234532680449256 садржи 10 пута више тамне материје од Млечног пута, што је од кључног значаја за стабилност њеног брзовртећег диска. И додају да то што су разоткрили ову досад невиђену равнотежу између тамне твари, активности црне рупе и грађе галаксије отвара нова подручја истраживања у астрофизици и космологији. (Kако је 2MASX Ј234532680449256 три пута шира од Млечног пута, да се закључити да јој је волумен – уз једнаки облик – 27 пута већи. Десет пута више тамне материје и није пуно.
Према ономе што пише у научном раду, могло би се радити о неколико десетака пута већој маси. (За масу халоа од тамне твари се каже да износи неколико пута десет на тринаести (1013) Сунчевих маса. „Разумевање овако ретких галаксија може нам пружити важне увиде у невидљиве силе које управљају свемиром, укључујући природу тамне материје, коначну судбину галаксија и порекло живота”, наглашава коаутор споменутог научног чланка Шанкар Рај, докторанд са истог универзитета.
(Илустрација Hubble)
(Астрономски магазин)
