Она je посредно утицала и на стварање услова за настанак планета. У раном свемиру већину атома су чинили водоник и хелијум, а прве генерације звезда претварале су их у теже елементе од којих су касније настале планете попут Земље
Помоћу података са свемррског телескопа Јаmes Webb направљена је једна од најдетаљнијих мапа тамне материје високе резолуције, која показује њено преклапање и преплитање са обичном материјом штo чини звезде, галаксије и све што можемо да видимо. Мапа објављена 26. јануара у часопису Nature Astronomy надовезује се на претходна истраживања и пружа потврду и нове детаље о томе како је тамна материја обликовала галаксије, јата галаксија пречника милионима светлосних година и услове за настанак звезда и планета попут Земље. „Раније смо гледали замагљену слику тамне материје. Сада видимо невидљиву скелу свемира са много више детаља, захваљујући većoj резолуцији.” каже Дијана Скогнамиљо, водећа ауторка научног рада и астрофизичарка у Насиној Лабораторији за млазни погон у Јужној Kалифорнији.
Тамна материја не емитује, не рефлектује, не апсорбује нити блокира светлост. Она прожима обичну материју и са њом је у узајамном гравитационом деловању. Поменути снимци преклапања тамне материје и видљиве материје пружају додатну потврду ове повезаности. „Где год видимо велико јато од хиљада галаксија, видимо огромну количину тамне материје на истом месту. А када видимо танак низ материје који повезује два од тих јата, видимо и низ тамне материје”, објашњава Ричард Маси, астрофизичар са Универзитета Дарем у Уједињеном Kраљевству и коаутор студије. „Ова мапа показује да су тамна материја и материја увек биле на истом месту. Развијале су се заједно.”
Подручје које мапа обухвата је део неба око 2,5 пута већи од пуног Месеца, у сазвежђу Секстанс. Овај регион посматран је са најмање 15 земаљских и свемирских телескопа у оквиру пројекта Истраживање еволуције свемира (COSMO). Циљ истраживања је прецизно одређивање расподеле материје и њено поређење са расподелом тамне материје. Прва мапа тамне материје овог подручја је направљена 2007. године помоћу података са свемирског телескопа Hubble у пројекту који су водили Маси и Џејсон Родс, астрофизичар ЈPL-а и коаутора новог рада.
Телескоп Јаmes Webb је овај регион посматрао око 255 сати и идентификовао готово 800.000 галаксија, од којих су неке откривене први пут. Скогнамиљо и сарадници су трагали за тамном материјом посматрајући како она закривљује простор и савија светлост удаљених галаксија на путу ка Земљи. Најновија мапа садржи око 10 пута више галаксија него мапе овог подручја направљене са земаљских опсерваторија и двоструко више него добијене телескопом Hubblе. Она открива нове концентрације тамне материје и приказује много детаљнију структуру региона које је пр етходни телескоп посматрао.
За прецизније одређивање удаљености многих галаксија коришћен је MIRI инструмент за блиску инфрацрвену светлост заједно са подацима других свемирских и земаљских телескопа. Таласне дужине које он региструје омогућавају откривање галаксија заклоњених облацима космичке прашине. У раној фази свемира материја и тамна материја су вероватно биле ретко распоређене. Сматра се да је тамна материја почела прва да се групише, а да је затим гравитацијом привлачила обичну материју, стварајући регионе у којима су касније настајале звезде и галаксије.
На тај начин тамна материја одређује расподелу галаксија у свемиру и подстиче њихово раније формирање. Она je посредно утицала и на стварање услова за настанак планета. У раном свемиру већину атома су чинили водоник и хелијум, а прве генерације звезда претварале су их у теже елементе од којих су касније настале планете попут Земље. „Ова мапа пружа снажније доказе да без тамне материје можда не бисмо имали елементе у нашој галаксији који су омогућили појаву живота”, сматра Родс.
Скогнамиљо и део њених колега планирају да мапирају тамну материју и помоћу будућег свемирског телескопа Nancy Grace Roman на подручју чак 4 .400 пута већем од региона COSMOS. Његови примарни научни циљеви укључују истраживање фундаменталних својстава тамне материје и проучавање да ли се она и како мењала током космичке историје. Tе мапе неће надмашити просторну резолуцијутелескопа Јames Webb-a. Још детаљнији увид у расподелу тамне материје биће могућ тек помоћу телескопа следеће генерације, попут планираногHabitable Words Observatory, следећег великог Насиног концепта у астрофизици.
(Индекс)
