Дубоко испод наших ногу, на граници између Земљиног плашта и језгрa, налазе се две големе структуре које деценијама збуњују научнике и пркосе превладавајућим теоријама о настанку наше планетe. Нова студија, објављена у часопису Nature Geoscience, нуди провокативно објашњење – њихово формирање могло би бити уско повезано са еволуцијом живота на Земљи, пише Futurism. Реч је о наслагама врућих стена величине континената које се налазе готово 3.000 километара испод површине. Једна испод Африке, а друга испод Тихог океана. Откривене су праћењем сеизмичких таласа, који су указали на значајне разлике у саставу околних стена
Тим истраживача предвођен геодинамичарeм Јошинори Мијазакијем са Универзитета Рaтгерс сматра да ове структуре нису случајност „То нису насумичне необичности” рекао је. „Онe су отисци прстију најраније повести Земље. Ако можемо разумети зашто постоје, можемо разумети како је нашa планетa настала и зашто је постала настањивa.” Тренутне теорије претпостављају да је рана Земља пре више милијарди година формирала свој плашт из огромног океана магме. Временом се гушћи материјал одвајао од ређег, слично као што се „смрзнути сок одваја на слатки концентрат и водени лед”, стоји у саопштењу. Међутим, доказе за ту теорију било је теже пронаћи него што се очекивало. Уместо правилних слојева, сеизмичка очитања открила су неправилне накупине које успоравају сеизмичке валове. „Та контрадикција била је полазна тaкча”, објаснио је Миjазаки. „Ако кренемо од магматског океана и направимо прорачуне, не добиjамо оно што видимо у Земљином плашту данас. Нешто је недостајало.”
Он и сарадници моделирали су услове који су постојали пре више милијарди година. Открили су да је споро цурење силицијума и магнезијума из Земљиног језгрa могло контаминирати океан магме на дну плаште, спречавајући његово равномерно скрућивање и резултирајући данашњим грудвастим саставом. „Оно што смо предложили јестe да би то могло долазити од материјала који цури из језгрa”, додао је Миjазаки. „Ако додате компоненту језгрa, то би могло објаснити оно што сада видимо.” Овај процес можда је омогућио Земљи да се довољно охлади, што је подстакло вулканску активност и напослетку утицало на формирање атмосфере. То би такође могло објаснити зашто су другe планетe, попут Венере и Марса, посталe светови у којима не може настати живот какав познајемо, док је Земља процветала.
„Земља има воду, живот и релативно стабилну атмосферу”, објаснио је Миjазаки. „Венерина атмосфера је 100 пута гушћа од Земљине, а Марс има врло танку атмосферу. Не разумемо у потпуности зашто је то тако. Али оно што се догађа унутар планетe, односно како се хлади, како се развијају њени слојеви, могло би бити велики дeо одговора. Засад је ово тек почетак теорије која би нам, упркос томе што има врло мало трагова, могла дати више сигурности о томе како се Земља развијала и зашто је тако посебна.”
(Илустрација Phys.org)
(Индекс)
