Још се не може искључити могућност да је АSKAP Ј1745 (понављајући радио-сигнал), чије је тачно место тешко одредити, јединствен случај међу пролазним сигналима. Упркос томе, ово је узбудљив први део слагалице, а они се надају да ће забележити још сигнала на делу. Астрономи верују да радио-сигнал настаје док бели патуљак привлачи материјал с друге звезде, а тај процес ствара топлоту и ослобађа рендгенско зрачење.
Астрономи од 2022. године прате врло необичне радио-емисије који се понављају у прецизним интервалима, од неколико минута до неколико сати. Једни сигнали пулсирају више од 30 година, други нестају после неколико дана. Досад је откривено десетак таквих извора, што је продубило мистерију и потакло бројна нагађања о пореклу, пише Futurism. Међународни тим научника се усредсредио на АSKAP Ј1745, понављајући радио-сигнал који је први пут забележио телескоп Australian Square Kilometre Array Pathfinder (АSKAP).
Kако је детаљно описано у новом научном раду у часопису Nature Astronomy, посматрали су га помоћу неколико различитих телескопа у широком спектру светлости, укључујући рендгенске и радио-таласе, разоткривши тако шта би могло да стоји иза те појаве. Открили су да дугопериодичне транзијенте вероватно не узрокују пулсари – ротирајући, високоенергетски остаци мртвих звезда – а то је била једна од раширених претпоставки. Главни разлог је што се сигнали понављају знатно спорије од просечног пулсара, који зрачи у интервалима од неколико секунди.
Уместо тога, закључили су да је АSKAP Ј1745 највероватније „катаклизмичка променљива звезда” илити звездани пар. Једна је бели патуљак, густо језгро која преостаје након што звезда релативно мале масе потроши своје гориво. Научници верују да радио-сигнал настаје док бели патуљак привлачи материјал с друге звезде, а тај процес ствара топлоту и ослобађа рендгенско зрачење.
„Kао што је славни камен из Розете, са истом поруком на три писма, својевремено помогао у дешифровању древних египатских хијероглифа, тако ће додатни трагови које смо пронашли помоћи астрономима да боље разјасне тајну свих дугопериодичних транзијената”, написао је у чланку за The Conversation коаутор студије и докторанд астрофизике са Универзитета у Сиднеју, Kови Роуз. Пулсирајуће радио-светло, објаснио је, „обично настаје интеракцијом енергетских честица са снажним магнетским пољима. Овде имамо савршену комбинацију: две звезде са снажним магнетским пољима, која су по правилу хиљадама пута јача од уређаја за магнетску резонанцију, и наелектрисане честице што с друге звезде теку ка белом патуљку”.
Његова колегиница и коауторка студије, Нанда Реа из Института за свемирске студије Kаталоније, додала је: „Истовремена посматрања у радио и рендгенском спектру пружају досад невиђен увид у интеракцију магнетских поља, акреције и орбиталног кретања. То открива понашање какво никада пре нисмо видели код катаклизмичких променљивих звезда”. У закључку научног чланка се наводи: „Спектроскопски смо потврдили да је АSKAP Ј1745 акрециона катаклизмичка променљива звезда, што смо утврдили на темељу карактеристичних оптичких емисионих линија и постојећег рендгенског зрачења. Наши резултати јачају везу између барем неких дугопериодичних транзијената и бинарних система с белим патуљком”.
Ипак, истраживаче чека много посла да добију потпуну слику ове необичне појаве. Примерице, још се не може искључити могућност да је АSKAP Ј1745, чије је тачно место тешко одредити, јединствен случај међу овим пролазним сигналима. Упркос томе, ово је узбудљив први део слагалице, а они се надају да ће забележити још сигнала на делу. „Свако ново откриће помаже да сложимо ширу слику”, објаснио је Роуз. „Тек почињемо схватати нову класу космичких догађаја.”
(Илустрација X)
(Индекс)
