Недавно истраживање је довело до великог открића у вези с трансплантацијом свињских бубрега у људско тело. Др Валантен Гутодије и његов тим из Париског института за трансплантацију и регенерацију органа и Њујоршког института за трансплантацију Лангон испитивали су људски имунолошки одговор. Након што су прецизно одредили специфичне функције које стоје иза одбацивања органа, креирали су мапу како људско тело реагује на свињски бубрег на молекуларном нивоу.
Потом су увели терапијске изуме који су успешно смањили стопу одбацивања органа да почну усавршавање третмана против одбацивања и побољшање поступак трансплантације. Њихов научни рад је пружио нове увиде у то како имунолошке ћелије реагују с ткивом бубрега свиње, што означава значајан напредак у овој растућој арени медицине. То ће утрти пут стратегијама против одбацивања органа. Прва клиничка испитивања трансплантације свињских бубрега у људима у САД почињу ове године. Две водеће институције су подигле трансплантације свињских бубрега на нови ниво, што их потенцијално чини одрживим дугорочним решењем на нестабилном и несавршеном тржишту органа, Према Organ Donory, више од 130.000 људи само у САД чека трансплантацију.
Помоћу најсавршенијег молекуларног снимања, истраживачи су мапирали како људске имуне ћелије реагују с ткивом свињског бубрега. Они су разликовали људске ћелије од структурних ћелија свиње користећи биоинформатички цевовод, односно низ аутоматизованих корака који укључују софтверске алате и алгоритме коришћене у анализи експресије гена. Најупечатљивије откриће јесте да су људске имуне ћелије пронађене у сваком делу система за филтрирање у свињском бубрегу након трансплантације.
Будући да су макрофаги и мијелоидне ћелије били најзаступљенији типови имуних ћелија у свим временским трачкама, научници су идентификовали кључне играче у одбацивању трансплантираног органа. Тим је одредио временски прозор у којем се мора применити терапијска интервенција да би се спречило одбацивање органа, што потврђује да оно почиње много раније него што се клинички манифестује па се временом погоршава. С тим знањем истраживачи су експериментисали с циљним интервенцијама и то је функционисало, а сада могу развити стратегије против одбацивања органа.
Међутим, истраживање је потребно наставити. Наредна фаза фокусираће се на оптимизацију третмана против одбацивања органа, што би могло значити да би можда требало прилагодити генетске модификације направљене код донорских свиња и створити скуп протокола за боље праћење и управљање имунолошким одговорима. „Разумевање специфичних имунолошких интеракција на молекуларном нивоу нам омогућава да развијемо циљане интервенције, које могу спречити одбацивање органа пре него што оно ескалира. Истраживање поставља темеље за сигурније и ефикасније трансплантације свињских органа човеку у блиској будућности”, закључио је др Гутодије.
(Кликс)
