Posle dve decenije rada naučnici i inženjeri u SLAC Nacionalnoj akceleratorskoj laboratoriji Ministarstva energetike SAD i njihovi saradnici završili su kameru Legacy Survey of Space and Time (LSST) od 3.200 megapiksela za opservatoriju Vera Si Rubin. Ona će deset godina snimati celo južno nebo i dati nove uvide u univerzum, pomoći u razumevanju tamne energije i u potrazi za tamnom materijom i boljem razumevanju Mlečnog puta i Sunčevog sistema.
„Sa završetkom LSST kamere i njenom neposrednom integracijom u sistem Rubin opservatorije u Čileu, uskoro ćemo početi da snimamo najveći film svih vremena i najinformativniju mapu noćnog neba ikada sastavljenu”, rekao je direktor izgradnje opservatorije i profesor Univerziteta u Vašingtonu Željko Ivezić. Kamera je veličine malog automobila i mase oko 3.000 kilograma. Sočivo objektiva je prečnika 1,57 metra i najveće je sočivo ikada napravljeno za ovu svrhu. Specijalno sočivo prečnika 1 metra održava oblik i optičku jasnoću i zatvara vakuumsku komoru u kojoj se nalazi žižna ravan sa 201 pojedinačno prilagođenim CCD senzorom. Pikseli su široki samo 10 mikrometara.
Rezolucija je toliko visoka da su potrebne stotine televizora ultravisoke definicije da prikažu samo jednu sliku u punoj veličini, rekao je Aron Rudman, profesor SLAC-a, zamenik direktora opservatorije i rukovodilac programa za kameru. „Slike koje pokrivaju deo neba, sedam puta šireg od punog Meseca su toliko detaljne da bi mogla da se vidi loptica za golf sa udaljenosti oko 25 kilmetara. Ove slike sa milijardama zvezda i galaksija pomoći će da se otkriju tajne univerzuma.”
„Više nego ikada ranije proširenje našeg razumevanja fundamentalne fizike zahteva da gledamo dalje u univerzum”, izjavila je Keti Tarner, menadžerka Cosmic Frontier programa i dodala: „Sa LSST kamerom, ova opservatorija će ući dublje nego ikada ranije u kosmos i pomoći u odgovoru na neka od najtežih i najvažnijih pitanja u fizici danas.” LSST kamera je završena i temeljno testirana u SLAC-u. Biće otpremljena u Čile, do Sero Pačona na 2712 metara u Andima, gde će ove godine biti podignuta na vrh Simonyi Survey teleskopa.
Kamera treba da mapira pozicije i meri osvetljenost ogromnog broja tela i pojava noćnog neba. Tražiće znake slabog gravitacionog sočiva, u kojima masivne galaksije savijaju putanje svetlosti iz pozadinskih galaksija i otkrivaju distribuciju mase i kako se ona menja tokom vremena u univerzumu, što će pomoći razumevanje kako tamna energija pokreće širenje univerzuma. Omogućiće proučavanje obrasca distribucije galaksija i njihove promene tokom vremena, identifikujući jata tamne materije i uočavaće supernove.
Kamera će generisati detaljniju mapu naše galaksije, dajući uvid u njenu strukturu i evoluciju i prirodu zvezda i drugih tela unutar nje. Dobiće se detaljniji popis mnogih malih telaa u našem solarnom sistemu što bi trebalo da dovede do novog razumevanja kako se on formirao i pomoći u identifikaciji pretnji od asteroida koji se previše približavaju planeti. Naučnici će gledati kako se noćno nebo menja, kako zvezde umiru ili kako materija pada u supermasivne crne rupe u centrima galaksija.
(Ilustracija Vikipedija)
(Astronomski magazin)
