Istraživači su isključili mogućnost postojanja crne rupe s masom manjom od tipičnog asteroida jer ona ne bi rasla niti imale merljive učinke. Isključili su, isto tako, one veće od Sunca jer bi brzo proždrale samu zvezdu.
Koliko god zvučalo čudnovato, unutar zvezda, čak i našeg Sunca, mogle bi se skrivati sićušne crne rupe nastale tokom Velikog praska, takozvane primordijalne crne rupe. Astronomi su otkrili kako bi ih mogli prepoznati – prema svojevrsnom „potpisu” same crne rupe, to će reći po vibracijama koje uzrokuje na površini zvezde. Ukoliko ih se dovoljno nalazi u zvezdama, ove drevne crne rupe bi mogle funkcionisati kao tajanstvena tamna materija koja drži kosmos na okupu. Obične crne rupe nastaju nakon smrti gigantskih zvezda, kada njihova masivna jezgra kolabiraju i postanu toliko gusta da gravitacijskoj sili ne može pobeći niti svetlost.
Poznati fizičar Stiven Hoking je 1971. predložio alternativno poreklo crnih rupa. Smatrao je da su u gustoj supi čestica nekoliko trenutaka posle Velikog praska određena područja mogla biti dovoljno gusta da se uruše i stvore crne rupe raznih veličina. Ove primordijalne crne rupe mogle bi funkcionisati kao tamna tvar koja svojom gravitacijom plete kosmičku mrežu i čini 85% materije u svemiru. Astronomi su tražili bljeskove takvih crnih rupa, ali ih nisu pronašli. No, oni su se dali samo u potragu za većim primercima jer bljeskove manjih crnih rupa, s masom asteroida i prečnikom atoma vodoniika, ionako ne bi prepoznali, piše Science.
Kakva bi se crna rupa mogla skrivati unutar Sunca? Astrofizičar Erl Belindžer iz Instituta za astrofiziku Maks Plank u Nemačkoj i saradnivi ponovo su oživeli tu pretpostvaku i zamislili kosmos u kojem je tamna materija u potpunosti sastavljena od sitnih crnih rupa. Izračunali su, zakođe, kakve bi učinke primordijalne crne rupe različitih masa mogle imati na evoluciju zvezde domaćina.
Takva crna rupa koja usisava sunčevo gorivo iznutra podstakla bi rast zvezde i njena temperatura u toku više miliona godina
pala bi ispod potrebne za nuklearnu fuziju,
a to je reakcija koja održava zvezdu stabilnom. Zbog učinka hlađenja, zvezda bi postala burna i haotična, poput lonca s kipućom vodom.
Što se tiče Sunca, istraživači su isključili mogućnost postojanja crne rupe s masom manjom od tipičnog asteroida jer ona ne bi rasla niti imale merljive učinke. Isključili su, isto tako, one veće od Sunca jer bi brzo proždrale samu zvezdu. To znači da bi se u Suncu mogla skrivati jedino crna rupa s masom planete Merkur (ili nešto većom), koja bi gomilala materiju i rasla, ali ne prebrzo.
Takva crna rupa koja usisava sunčevo gorivo iznutra podstakla bi rast zvezde i njena temperatura u toku više miliona godina pala bi ispod potrebne za nuklearnu fuziju, a to je reakcija koja održava zvezdu stabilnom. Zbog učinka hlađenja, zvezda bi postala burna i haotična, poput lonca s kipućom vodom.
Na kraju bi se pretvorila u retku vrstu zvezde zvanu crvena lutalica (red straggler). Takva zvezda bi zbog crne rupe u svojem središtu pulsirala na jedinstven način stvarajući specifičan potpis. Belindžer sada namerava da, u potrazi za tim potpisom, analizira oko 500 crvenih lutalica za koje se trenutno zna. S obzirom na to da bi zvezde u kojima se nalaze crne rupe pulsirale na specifičan način, malo je verovatno da se tako nešto događa s našim Suncem jer bismo već videli traženi „potpis”. S druge strane, još se ne može isključiti ideja da se unutar Sunca skriva malena crna rupa.
Crna rupa koja je premala za stvaranje uočljivog potpisa još može uticati na evoluciju Sunca, objašnjava Belindžer. Takva crna rupa bi delotvorno snizila temperaturu naše zvezde i na kraju čak spasila Zemlju od užarenog kraja jer se Sunce onda ne bi pretvorilo u crvenog diva i progutalo sve oko sebe, navodi New Scinetist. Ljude ne bi dočekala ista promena sudbine. Bilo bi isuviše vruće za život kakav poznajemo jer bi bilo toliko užareno da bi praktički proključali svi okeani na našem planetu.
„Iako bi zvezde s crnim rupama teoretski mogle objasniti tamnu materiju, i dalje postoji jedna nepoznanica – kako su zvezde uopšte uspjele zarobiti primordijalne crne rupe s obzirom na to da su jako male i kreću se velikim brzinama”, upitao je astrofizičar Paulo Montero-Kamačo sa Univerziteta Ćingua u Kini. Na to pitanje za sada nema odgovora. Istraživanje Solar Evolution Models with a Central Black Hole objavljeno je u časopisu The Astrophysical Journal.
(Ilustracija Youtube)
(Indeks)
