Neke od najsmrtonosnijih bolesti što prete čovečanstvu uzrokovali su patogeni koji su prešli sa životinja na ljude. Uzročnik AIDS-a, na primer, prenet je s šimpanze. Mnogi naučnici veruju da je i virus koji je uzrokovao kovid-19 prešao na ljude sa šišmiša. No novo istraživanje pokazuje da ta razmena ne ide samo u jednom smeru. Analiza javno dostupnih sekvenci virusnih genoma dala je iznenađujući rezultat: ljudi prenose više virusa – gotovo dvostruko više – životinjama nego one ljudima. Istraživači su proučili gotovo 12 miliona virusnih genoma i detektovali gotovo 3.000 slučajeva virusa koji su prešli s jedne vrste na drugu. Od toga, u 79 posto slučajeva je prešao s jedne životinjske vrste na drugu. Preostalih 21 posto odnosilo se na ljude. Od toga, 64 odsto bili su prenosi s ljudi na životinje, zvani antroponoze, a 36 posto prenosi sa životinja na ljude zvani zoonoze.
Među životinjama pogođenim antroponozama bili su kućni ljubimci poput mačaka i pasa, domaće životinje poput svinja, konja i stoke, ptice poput pilića i pataka, primati poput šimpanzi i gorila i druge divlje životinje poput rakuna. Divlje životinje posebno imaju veće izglede doživeti prenos patogena s ljudi nego obratno. „To zaista naglašava naš golem uticaj na okolinu i životinje oko nas”, rekao je Sedrin Tan, doktorand računarske biologije u Institutu za genetiku Univerzitetskog koledža u Londonu, glavni autor istraživanja, čiji su rezultati objavljeni ovih dana u časopisu Nature Ecology & Evolution. Istraživanje je proučavalo prenos virusa kod svih kičmenjaka: sisara, ptica, reptila, vodozemaca i riba.
„Virusi mogu skočiti s jedne vrste na drugu na istim način koji važi za ljude, uključujući direktan kontakt sa zaraženim tečnostima ili ugrizom. Međutim, pre nego virus skoči na novog domaćina, mora posedovati biološke alate ili steći prilagođenje specifično za domaćina da bi ušao u ćelije nove vrste i iskoristio njene resurse, Velika većina patogena koji cirkulišu među ljudima stečena je od životinja u nekom trenutku”, objasnio je računarski biolog i jedan od autora istraživanja Fransoa Balu, direktor Instituta za genetiku Univerzitetskog koledža. „Najveća pretnja danas verovatno je ptičji gria H5N1, koja cirkuliše među divljim pticama. Glavni razlog zbog kojeg skokovi među vrstama mogu biti toliko opasni jeste to što populacija domaćina nema imunitet na nove bolesti.”
Kugu u 14. veku, što je usmrtila milione ljudi u Evropi, Aziji, na Bliskom istoku i na severu Afrike, uzrokovala je bakterija koja obično cirkuliše među divljim glodarima. A današnje pretnje poput virusa ebole jednako su tako potekle od životinja. „Najčešće se smatra da je virus SARS-CoV-2, uzročnik pandemije kovida-19, verjatno potekao od šišmiša i skočio na ljude”, dodao je Tan. No virus je tokom pandemije potvrđen i kod uzgajanih kanadskih kuna koje su zarazili ljudi. „U većini slučajeva takve infekcije ne vode nikua jer je virus loše prilagođen i nema daljeg prijenosa na novog domaćina”, zaključio je Balu, ističući da su velike epidemije u evolucionom smislu retka pojava.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
