Према новој студији чији су резултати објављени у часопису Biology Letters, „улога акустичне стимулације у потпомагању опоравка екосистема и одрживих прехрамбених система остаје недовољно истражена”.
Излагање биљака монотоном звуку подстиче активност гљивица које, пак, поспешују раст биљака, показало је ново објављено истраживање, а то откриће упућује на могућност да пуштање одређене врсте музике могло бити корисно за бржи пораст усјва и за бујније вртове. „Можемо ли утицати на заједнице микроба у тлу или биљака у целини? Можемо ли убрзати процес обнове земљишта стимулишући Земљу природним звуцима? Kакав би утицај могао имати на фауну у тла? Бројна су важна питања што нас заокупљају и на којима радимо”, изјавио је главни аутор студије Џејк Робинсон са Свеучилишта Флиндерс из аустралијског града Аделејд.
Може ли пуштање Моцартове музике поспешити раст биљака? То је већ дуго предмет научних расправа. Америчка ТВ емисија MythBusters претпоставку је и тестирала, откривши да су биљке изложене death metal и класичној музици напредовале мало боље од оних које нису биле изложене музици, али ти су резултати одбачени као неуверљиви. Но, с обзиром да је данас биљни свет суочен с низом изазова и недаћа за које су одговорни људи, попут ерозије тла, крчења шума, онечишћења и све веће опасности од изумирања одређених врста, знанственици страхују да је будућност светске биоразноликости и усева угрожена.
Према новој студији чији су резултати објављени у часопису Biology Letters, „улога акустичне стимулације у потпомагању опоравка екосистема и одрживих прехрамбених система остаје недовољно истражена”. На темељу претходног научног рада у склопу којег је бактерија E. coli била изложена звучним таласима, тим аустралијских истраживача одлучио је да процени учинак звука на стопу раста и производњу спора гљивице Trichoderma harzianum.
Та гљивица се често користи при органском узгоју због способности да заштити биљке од патогена, да побољша количину храњивих твари у тлу и поспјеши њихов раст. Стога су израдили мале звучне кабине у које су сместили петријеве посуде пуне гљивица.
Уместо поп хитова пуштали су им Tinnitus Flosser Masker на 8 килохерца, средство за прикривање амбијенталне буке. То је звук с једног од многих видео-записа о белом шуму сa YouTube-a, комбинацији различитих звукова на разним фреквенцијама које људско ухо може чути, чија је сврха ублажити то зујање или помоћи бебама да заспу. „Замислите да између канала чујете звук старинског радија. Одабрали смо овакве монотоне звуке из контролисаних, експерименталних разлога, али можда је боља разноликија или природнија звучна кулиса”, објаснио је за AFP Робинсон.
Петријеве посуде су испуштале овај звук пола сата дневно на јачини од 80 децибела. Након пет дана установљено је да су и раст и стварање спора били већи међу гљивицама којима је пуштан звук у поређењу са онима које су расле у тишини. Мада далеко од коначног решења, истраживачи су изнели потенцијалне разлоге за то. Појаснили су да би се акустични талас могао претворити у електрични набој који стимулише гљивице под оним што је познато као пиезоелектрични учинак. То је појава настанка електричног набоја (а тиме и електричног напона) на површини посебно одрезаног кристала, који је еластично деформисан спољном силом.
Друга претпоставка односи се на сићушне рецепторе на мембранама гљивица који се називају механорецептори. Они се могу упоредити с хиљадама механорецептора на људској кожи који играју важну улогу у чулу додира, што укључује реакцију на притисак или вибрације. „Претпостављамо да звучни таласи стимулишу те механорецепторе у гљивицама, који потом покрећу каскаду биохемијских догађаја, а они доводе до укључивања или искључивања гена, примерице врста гена одговорних за раст. Наше прелиминарно истраживање упућује на то да гљивице реагују на звук, али још не знамо користи ли то и биљкама. Дакле, то је наш следећи корак у истраживању”, закључио је Џејк Робинсон.
(Илустрацију израдила вештачка интелигенција)
(Индекс)
