Reč je o drogi koja stvara jaku zavisnost i oštećuje vitalne organe. Konzumiranje dovodi kardiovaskularni sistem do granica opterećenja, što se može uporediti sa neprestanim trčanjem maratona.
U Brazilu rade na vakcini koja bi mogla da pomogne u oslobađanju od kokainske zavisnosti. Antitela sprečavaju efekat droge i trebalo bi da štite od stvaranja želje da se ponovo konzumira. Konzumiranje kokaina je dostilo rekordne nivoe. Prema podacima UN, 2021. je tu drogu konzumiralo oko 22 miliona ljudi. Po učestalosti korišćenja ona je na drugom mestu iza kanabisa. U Evropi kokain najviše uzimaju Nemci. To pokazuju analize otpadnih voda.
Reč je o drogi koja stvara jaku zavisnost i oštećuje vitalne organe. Konzumiranje dovodi kardiovaskularni sistem do granica opterećenja, što se može uporediti sa neprestanim trčanjem maratona. Odvikavanje takođe predstavlja veliko fizičko i mentalno opterećenje. Sada istraživači u Brazilu rade na serumu koji bi trebalo da potpomogne pri terapiji odvikavanja. Kako deluje kokain?
Većina konzumenata ušmrkava kokain u formi praha. Alternativa je pušenje uz pomoć lule. Supstanca preko krvi dospeva do mozga. Tamo izaziva lučenje različitih supstanci za prenos informacija, među kojima je i dopamin. Javlja se osećanje intenzivne euforije. Telo postaje hiperaktivno i razdraženo. Srce pumpa krv punom snagom, arterije se sužavaju. Krvni pritisak i telesna temperatura rastu. Potrebe poput gladi i žeđi postaju nevažne. U najgorem slučaju, trip može da se završi grčevima, komom ili zaustavljanjem disanja ili rada srca.
Ekstaza traje od pet do 30 minuta. „Stvara se osećaj da je na svim semaforima upaljeno zeleno svetlo”, kaže Hanspeter Ekert, terapeut u jednom berlinskom udruženju za lečenje narkomanije. Mozak pamti: ovo je bilo intenzivno, predivno. Hoću to ponovo da doživim! Telo memoriše konzumiranje kao element važan za preživljavanje. Mislima dominira želja da se uzme još kokaina. Unutrašnji glasovi koji upozoravaju na posledice postaju sve tiši. Čovek počinje da zapušta svoje zdravlje, socijalne kontakte i posao. Nastala je zavisnost.
Antikokainska vakcinacija može da pomogne u terapiji ove zavisnost. Nakon vakcinisanja, u krvi se stvaraju antitela. Ona se ciljano vezuju za kokain. Stvaraju se formacije koje zbog svoje veličine ne mogu da prođu kroz krvno-moždanu barijeru. Tako da ne može da dođe do stimulacije mozga. Ni do drogiranog stanja. Sprečava se reakcija mozga koja izaziva želju za ponovnim uzimanjem droge. Zbog toga pacijent drukčije percipira drogu, kaže za Dojče vele Frederiko Garsija sa brazilskog univerziteta UFMG. Njegov istraživački tim je vršio eksperimente na pacovima.
Garsija smatra da bi rezultati postignuti na životinjama mogli da se ostvare i sa ljudima. Bio bi to prvi vakcinalni serum protiv kokaina koji bi se upotrebljavao u terapiji. Na takvim serumima rade i istraživački timovi u SAD. Trenutno još nema kliničkih studija na ljudima tako da je neizvesno kada će – i da li će – vakcina da se pojavi.
Može li vakcina da spreči stvaranje zavisnosti? Terapeut Ekert pozdravlja tu ideju. Ako nema ekstatičnog stanja, glava se smiruje. Telo može da se otrgne od permanentnog razdraživanja. Pacijent može da doživi pozitivno iskustvo i konstatuje: dobro osećanje potiče od mene, a ne od droge. Ekart je ipak i skeptičan, jer terapija je težak poduhvat. Njemu je za terapiju potrebno najmanje godinu dana. Zavisnici uče kako da razumeju svoje telo i psihu. Govore o svojim osećanjima i problemima i moraju da donose teške odluke. Koje prijatelje je bolje da izbegavam? Kako ću podneti bolove? U tim procesima oni postupno osvajaju veću kontrolu nad svojim životom. Vakcina nije namenjena prevenciji ili ljudima koji samo povremeno konzumiraju kokain. Ekert upozorava da kod vakcinisanih postoji opasnost od predoziranja drogom, jer zbog seruma ona ne deluje.
Marika Feri iz Evropske kancelarije za droge i zavisnost od droga ima i druge rezerve: „Supstanca po sebi nije izolovan problem. To što se više ne uzima kokain ne znači i da su svi problemi automatski rešeni. Telo mora da ozdravi, baš kao i psiha. Terapija se stara o psihi i socijalnom okruženju. Za to je potrebno vreme.” Njoj su milija obuhvatnija rešenja – ona koja bi mogla da pomognu što većem broju ljudi. Kao ekspert za javno zdravlje, Ferijeva želi da se ljudima olakša nalaženje mesta na terapiji. Ona poručuje da je vakcinacija samo za mali deo ljudi koji se već nalaze na terapiji .
(RTS)
