Готово три милијарде људи суочава се с недостатком. Усеви се суше, а градови тону док подземна вода испод њих нестаје.
Човечанство је избацило глобални циклус воде из равнотеже први пут у људској историји, подстакавши растућу водену катастрофу која може уништити економију, производњу хране и животе, наводи се у значајном новом извештају. Деценије деструктивног коришћења земљишта и лошег управљања водом су се судариле с климатском кризом коју су узроковали људи и поставиле невиђени стрес на глобални водени циклус, наводи се у извештају који је у недавно објавилс Глобална комисија за економију воде, група међународних челника и стручњака.
Kружење воде односи се на сложени систем којим се она креће око Земље. Вода испарава из тла, укључујући из језера, река и биљака, и диже се у атмосферу, творећи велике реке водене паре што могу путовати на велике удаљености, пре него што се охладе, кондензују и на крају падну натраг на тло као киша или снег. Поремећаји у циклусу воде већ узрокују патњу. Готово три милијарде људи суочава се с недостатком воде. Усеви се суше, а градови тону док подземна вода испод њих нестаје.
Последице ће бити још катастрофалније без хитне акције. Kриза с водом је претња за више од 50 посто глобалне производње хране и смањења бруто друштвеног производа (БДП) земаља у просеку за осам одсто до 2050. године, с много већим губицима до 15 посто који се предвиђају у земљама с ниским приходима, показао је извјештај. „Први пут у људској повести гурамо глобални циклус воде ван равнотеже. Више се не можемо поуздати у падавине, извор све слатке воде”, рекао је Јохан Рокстром, копредседавајући Глобалне комисије за економију воде и аутор извештаја.
Извештај, иначе, прави разлику између плаве воде, текуће воде у језерима, рекама и потоцима, и зелене воде, влаге сачуване у тлу и биљкама. Иако је сабдеовање зеленом водом дуго било занемарено, она је подједнако важна за водени циклус, будући да се враћа у атмосферу када биљке испуштају водену пару, ствараајући око половину свих падавина на копну. Поремећаји у воденом циклусу „дубоко су испреплетени” с климатским променама, показао је извештај.
Стабилна опскрба зеленом водом кључна је за одржавање вегетације која може ускладиштити угљеник што загрева планету. Али штета коју наносе људи, укључујући уништавање мочвара и крчење шума, исцрпљује те поноре угљеника и убрзава глобално загревање. Заузврат, топлота узрокована климатским променама исушује крајолике, смањује влагу и повећава опасност од пожара.
Kризу чини хитнијом огромна потреба за водом. Извештај израчунава да, у просеку, људима треба најмање око 4.000 литара (нешто више од 1.000 галона) дневно да би водили достојанствен живот, далеко изнад 50 до 100 литара колико Уједињене нације кажу да је потребно за основне потребе, и више него што ће већина подручја моћи омогућити из локалних извора.
Ричард Алан, професор науке о клими на Универзитету Рединг у Енглеској, рекао је да извештај „осликава суморну слику људског узрока поремећаја глобалног циклуса воде, најдрагоцјенијег природног ресурса који у коначници одржава нашу егзистенцију”. Људске активности „мењају структуру наше земље и ваздуха изнад којих се загревва клима, појачавајући и влажне и суве екстреме и шаљући ветар и кишне узорке из нереда”, додао је овај научник који није био укључен у извештај. Kриза се може решити само бољим управљањем природним ресурсима и великим смањењем онечишћења планете које греје планету, изјавио је за CNN.
Аутори извјештаја кажу да свјетске владе морају препознати водени циклус као опште добро и колективно се њиме позабавити. Земље зависе једна од друге, не само због језера и река што премошћују границе, већ и зарад воде у атмосфери која може прећи огромне удаљености – што значи да одлуке у једној земљи могу пореметити падавине у другој. Извештај позива на „темељно преобликовање места воде у економијама”, укључујући боље цене како би се обесхрабрило расипништво и тенденција садње усева и здања жедних воде, као што су центри података у крајевима с недостатком воде.
(Илустрација Pixabay)
(Kликс)
