Губитак вегетације утоку масовног изумирања знатно смањио способност планете да складишти угљеник, због чега су врло велике количине остале у атмосфери. Шуме су кључни климатски амортизер јер упијају и гомилају угљеник који загрева планету.
Пре отприлике 252 милиона година живот на Земљи доживио је најкатастрофалнији ударац до данас: масовно изумирање познато као Велико изумирање, које је избрисало око 90% свих живих бића. Оно што је уследило дуго је збуњивало научнике. Планетс је постала смртоносно врућа и таква остала сљедећих 5 милиона година. Тим међународних истраживача сада тврди да је открио узрпк помоћу велике колекције фосила, а све се врти око тропских шума. Откриће управо објављено у часопису Nature Communications, помаже у решавању ове мистерје и истовремено доносе озбиљно упозорење за будућност.
Велико изумирање било је најгоре од пет масовних која су обиљежила повест Земље и означило је крај геолошког раздобља перма. Приписује се раздобљу вулканске активности у подручју познатом као сибирски трапови, која је ослободила огромне количине угљеника других гасова стаклене баште у атмосферу и узроковала интензивно глобално загревање. Огромни бројеви морских и копнених биљака и животиња изумрли су, екосистеми су се урушили, а океани постали кисели.
Досад није било јасно зашто је дошло до толиког загревања и условима суперстаклеиника потрајали толико дуго, чак и након престанка вулканске активности. „Постотак загревања далеко надмашује било који други догађај”, рекао је Жен Ксу, аутор студије и научни сарадник у Школи за Земљу и околину Универзитета у Лидсу. Неке претпоставке врте се око океана и да је екстремна врућина уништила планктон који упија угљеник или променила хемијски састав океана тако да је постао мање делотворан у складиштењу угљеника. Но научниви са Универзитета у Лидсу у Енглеској и Kинеског ниверзитета геонаука претпоставили су да одговор можда лежи у климатској преломној тачки: пропасти тропских кишних шума.
„Великог изумирање јединствен је догађај јер је једини у којем су све биљке одумрле”, нагласио је Бенџамин Милс, аутор студије и професор еволуције Земљиних система на Универзитету у Лидсу. Да би тестирали ову хипотезу користили су архив фосилних података из Kине који су десетлећима састављале три генерације кинеских геолога. Анализирали су фосиле и формације стена у потрази за доказима о климатским зсловима у прошлости, што им је омогућило да израде карте биљака и дрвећа на различитим деловима планете пре, за време и после изумирања.
„Нико никада није израдио овакве карте”, објаснио је Милс. Резултати су потврдили њихову хипотезу, показавши да је губитак вегетације у току масовног изумирања знатно смањио способност планете да складишти угљеник, због чега су врло велике количине остале у атмосфери. Шуме су кључни климатски амортизер јер упијају и гомилају угљеник који загрева планету. Такође имају пресудну улогу у тзв. силикатном трошењу, кемијском процесу који укључује стене и кишницу, кључном механизму уклањања угљеника из атмосфере. Kорење дрвећа и биљака помаже овом процесу тако што разбија стене и омогућује продор свеже воде и ваздуха.
„Kад шуме одумру, мења се циклус угљњника”, подсетио је Милс, мислећи на начин како се угљеник креће Земљом између атмосфере, копна, океана и живих организама. МБентон, професор палеонтологије на Универзитету у Бристолу, који није учествовао у студији, изјавио је да истраживање показује да „одсуство шума доиста утиче на уобичајне циклусе кисеоника и угљљеника и ограничава таложење потоњег, због чега високи износи угљендиоксида остају у атмосфери дуготрајно. Истраживање истиче учинак прага при којем губитак шума постаје неповратан у раздобљима важним за опоравак природе”,.
Глобална политика тренутно се темељи на идеји да се, ако се испуштање угљен-диокси да ставе под контролу, штета може поништити. „Али на том прагу постаје врло тешко опоравити живот”, упозорио је Бентон. „То је кључно сазнање из студије”, закључио је Милс. „Она показује шта би се могло догодити ако брзо глобално загревање у будућности изазове пропаст тропских кишних шума, преломну тачку због које су научници јако забринути. Чак и ако људи потпуно зауставе загађење које загрева планету, Земља се можда неће охладити. Заправо, загревање би се могло убрзати.”
Ипак постоји трачак наде: тропске кишне шуме које данас прекривају планету могле би бити отпорније на високе температуре него оне које су постојале пре Великог изумирања. То је питање на којем научници сада раде.
(Илустрација Zhen Xu)
(Индекс)
