То питање је, кажу космолози, и важно и занимљиво. Спада у она на која одговор није једноставно и лако дати упркос свом знању науке минулих векова. Само питање говори о нивоу спознаје природе, јер све до пре једног века оно је било толико бесмислено да није ни могло бити постављено.
Научници су пошли од претпоставке да се универзум НЕ окреће. У њему самом све се окреће, и галаксије и звезде и планете и тако редом, али он сам не. Такво размишљање уткано је у космолошки модел који описује свемир. Ипак, волели су да то провере. Како то утврдити? До одговора су покушали да дођу изучавањем космичког позадинског зрачења (Cosmic Microwave Background, CMB), а то је топлотно зрачење које вуче порекло од Великог праска (или прецизније 380.000 година након тог догађаја). Ово зрачење је најстарија светлост која допире до нас и можемо да је детектујемо. Оно представља драгоцени извор података за космологе.
Е сад, космичко позадинско зрачење је исто у свим смеровима, а врло малим варијацијама температуре. Kада кажемо да се ради о врло малим варијацијама онда је то у овом случају заиста мало. Разлика у температури износи свега хиљадити део степена – а то је довољно да је истраживачи уоче, измере и изуче. Идеја а је била да виде да ли ове разлике могу да сведоче о томе да је свемир на било који начин искривљен, што би опет могло да буде резултат ротације или ширења већем у једном него у другом смеру.
Након низа мерења и анализа коначно су дошли до закључка да космичко позадинско зрачење не пружа доказ о ротирању. Свемир је, како за сада изгледа, изотропан и хомоген, што у коначном значи да је једноличан и да се не врти.
(Илустрација WMAP)
(Астрономски магазин)
