ПАНДОРИНА КУТИЈА

ДВА ЛЕКА ЗА ПАРКИНСОНА

Visited 460 times, 1 visit(s) today

Први могући јекладрибин”, којим се лечи рак, америчка Агенција за храну и лекове (FDA) га је већ одобрила. Други је третирање високим дозама витамина B за одржавање здравог бактеријског система црева.

Два недавна истраживања показала су да већ постоје одобрени лекови и препарати којима би се Паркинсонова болест, од које у свету болују милиони људи, а годишње умиру стотине хиљада, могли успешније лечити и предупредити. Први могући је лек за рак „кладрибин”, који је америчка Агенција за храну и лекове (FDA) већ одобрила. Други је третирање високим дозама витамина B које би се могле користити у одржавању здравог бактеријског система црева. Паркинсонова болест је прогресивно неуродегенеративно обољење која настаје због одумирања специфичне врсте живчаних ћелија што производе допамин.

Првенствено погађа моторичке функције, а карактеризиришу је тремор или дрхтање, укоченост мишића, спорост покрета и постурална нестабилност, стање које карактерише неспособност одржавања равнотеже и стабилности у стајању или ходању. Осим моторичких симптома, многе оболеле погађају и немоторички, попут депресије, анксиозности, поремећаја спавања, тешкоћа с говором и когнитивних тегоба. Према подацима Светске здравствене организације (WHO), ова болест погађа више од 10 милиона људи широм света. Учесталост расте с годинам, а најчешће се установљује код особа старијих од 60. С обзиром на старење становништва, у будућности се очекује већи пораст броја оболелих. Процењује се да у свету од компликација повезаних са наведеним обољењем годишње умре око 100.000 људи.

У новој студији објављеној у часопису Nature Communications научници су открили да протеин који се налази на површини ћелије, назван Aplp1, може играти важну улогу у ширењу штетних протеина алфа-синуклеина од једне нервне ћелије на другу. А управо је ширење тог протеина један од кључних начина да број одумрлих неурона постаје све већи, а симптоми све тежи. Истраживачи истичу да већ постоји лек против рака који је одобрио FDA, а циља на протеин назван Lag3, који је у интеракцији сa Aplp1. То указује да би се терапија за Паркинсонову болест могла побољшати, и то деловањем на ширење патолошких протеина, што би био посве нов начин лечења.

Међународни тим научника описао је како два протеина делују заједно помажући штетним алфа-синуклеинским протеинским наслагама да уђу у мождане ћелије. „Сада када знамо како Aplp1 и Lag3 међусобно делују, на нов начин разумемо допринос алфа-синуклеин напредовању Паркинсонове болести”, рекао је Ксиаобо Мао, неуронаучник са Унверзитета Џонс Хопкинс у САД. „Наша открића, такође, указују да би циљање ове интеракције лековима знатно успорило напредовање Паркинсонове и других неуродегенеративних болести.”

Други могући смер лечења јесте деловање на микробиоту (бактеријски садржај црева). Истраживања су показала да оболели често имају смањену разноврсност цревних бактерија, што може бити повезано с прехрамбеним навикама, укључујући унос меса. На пример, Паркинсонова фондација на својим страницама истиче да уношење великих количина црвеног меса и засићених масти може негативно утицати на цревни микробиом, а тиме погоршати симптоме Паркинсонове болести. Неки докази, исто тако, указују да месо може повећати излагање пестицидима и другим загађивачима, повезаним с већим ризиком од развоја Паркинсонове болести.

У новом истраживању научници су идентификовали цревне микробе који су вероватно повезани са смањеним износима рибофлавина (витамина B2 и биотина и витамина B7), а то указује на могућу једноставну превенцију јер се њихов недостатак повезује с болешћу. Према метаанализи више студија, објављеној у часопису npj Parkinson’s Disease, витамин B2 би могао помоћи у спречавању развоја Паркинсонове болести. Анализирајући узорке измета 94 пацијента и 73 релативно здраве контролне особе у Јапану, итраживачки тим упоредио своје резултате с подацима из Kине, Тајвана, Немачке и САД.

Иако су у разним земљама у испитивања биле укључене различите групе бактерија, све су утицале на путеве који синтетишу витамине B у телу. Научници су открили да су промене у заједницама цревних бактерија биле повезане са смањењем рибофлавина и биотина код оболелих од Паркинсонове болести. Потом су показали да је недостатак витамина B повезан са смањењем износа кратколанчаних масних киселина (SCFA) и полиамина, молекула који помажу у стварању здравог слоја слузи у цревима. „Мањак полиамина и SCFA може довести до стањивања слоја цревне слузи, чиме се повећава пропусност црева, а оба су примећена код Паркинсонове болести”, објаснио је руководилац Хироши Нишиваки са Универзитета Нагоjа.

Јапански научници сматрају да ослабљени заштитни слој излаже цревни живчани систем већем броју отрова с којима се све чешће сусрећемо, укључујући хемикалије за чишћење, пестициде и хербициде. Такви токсини доводе до прекомерне производње α-синуклеинских фибрила – молекула који су укључени у настанак Паркинсонове болести. Једна студија из 2003. доказала је да високе дозе рибофлавина могу помоћи у опоравку неких моторичких функција пацијената који су, такође, елиминисали црвено месо из исхране. Аутори су закључили да би високе дозе витамина B могле спречити оштећења ткива повезана са развојем Паркинсонове болести. Резултати студије сугериришу да би се обољење могло предупредити осигурањем здравих цревних микробиома и смањивањем уноса отровних твари из околие.

(Илустрација Shutterstosk)

(Индекс)

Visited 460 times, 1 visit(s) today

О аутору

administrator

Оставите коментар