PANDORINA KUTIJA

DVA LEKA ZA PARKINSONA

261 pregleda

Prvi mogući jekladribin”, kojim se leči rak, američka Agencija za hranu i lekove (FDA) ga je već odobrila.Drugi je tretiranje visokim dozama vitamina B za održavanje zdravog bakterijskog sistema creva.

Dva nedavna istraživanja pokazala su da već postoje odobreni lekovi i preparati kojima bi se Parkinsonova bolest, od koje u svetu boluju milioni ljudi, a godišnje umiru stotine hiljada, mogli uspešnije lečiti i preduprediti. Prvi mogući je lek za rak „kladribin”, koji je američka Agencija za hranu i lekove (FDA) već odobrila. Drugi je tretiranje visokim dozama vitamina B koje bi se mogle koristiti u održavanju zdravog bakterijskog sistema creva. Parkinsonova bolest je progresivno neurodegenerativno oboljenje koja nastaje zbog odumiranja specifične vrste živčanih ćelija što proizvode dopamin.

Prvenstveno pogađa motoričke funkcije, a karakterizirišu je tremor ili drhtanje, ukočenost mišića, sporost pokreta i posturalna nestabilnost, stanje koje karakteriše nesposobnost održavanja ravnoteže i stabilnosti u stajanju ili hodanju. Osim motoričkih simptoma, mnoge obolele pogađaju i nemotorički, poput depresije, anksioznosti, poremećaja spavanja, teškoća s govorom i kognitivnih tegoba. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), ova bolest pogađa više od 10 miliona ljudi širom sveta. Učestalost raste s godinam, a najčešće se ustanovljuje kod osoba starijih od 60. S obzirom na starenje stanovništva, u budućnosti se očekuje veći porast broja obolelih. Procenjuje se da u svetu od komplikacija povezanih sa navedenim oboljenjem godišnje umre oko 100.000 ljudi.

U novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications naučnici su otkrili da protein koji se nalazi na površini ćelije, nazvan Aplp1, može igrati važnu ulogu u širenju štetnih proteina alfa-sinukleina od jedne nervne ćelije na drugu. A upravo je širenje tog proteina jedan od ključnih načina da broj odumrlih neurona postaje sve veći, a simptomi sve teži. Istraživači ističu da već postoji lek protiv raka koji je odobrio FDA, a cilja na protein nazvan Lag3, koji je u interakciji sa Aplp1. To ukazuje da bi se terapija za Parkinsonovu bolest mogla poboljšati, i to delovanjem na širenje patoloških proteina, što bi bio posve nov način lečenja.

Međunarodni tim naučnika opisao je kako dva proteina deluju zajedno pomažući štetnim alfa-sinukleinskim proteinskim naslagama da uđu u moždane ćelije. „Sada kada znamo kako Aplp1 i Lag3 međusobno deluju, na nov način razumemo doprinos alfa-sinuklein napredovanju Parkinsonove bolesti”, rekao je Ksiaobo Mao, neuronaučnik sa Unverziteta Džons Hopkins u SAD. „Naša otkrića, takođe, ukazuju da bi ciljanje ove interakcije lekovima znatno usporilo napredovanje Parkinsonove i drugih neurodegenerativnih bolesti.”

Drugi mogući smer lečenja jeste delovanje na mikrobiotu (bakterijski sadržaj creva). Istraživanja su pokazala da oboleli često imaju smanjenu raznovrsnost crevnih bakterija, što može biti povezano s prehrambenim navikama, uključujući unos mesa. Na primer, Parkinsonova fondacija na svojim stranicama ističe da unošenje velikih količina crvenog mesa i zasićenih masti može negativno uticati na crevni mikrobiom, a time pogoršati simptome Parkinsonove bolesti. Neki dokazi, isto tako, ukazuju da meso može povećati izlaganje pesticidima i drugim zagađivačima, povezanim s većim rizikom od razvoja Parkinsonove bolesti.

U novom istraživanju naučnici su identifikovali crevne mikrobe koji su verovatno povezani sa smanjenim iznosima riboflavina (vitamina B2 i biotina i vitamina B7), a to ukazuje na moguću jednostavnu prevenciju jer se njihov nedostatak povezuje s bolešću. Prema metaanalizi više studija, objavljenoj u časopisu npj Parkinson’s Disease, vitamin B2 bi mogao pomoći u sprečavanju razvoja Parkinsonove bolesti. Analizirajući uzorke izmeta 94 pacijenta i 73 relativno zdrave kontrolne osobe u Japanu, itraživački tim uporedio svoje rezultate s podacima iz Kine, Tajvana, Nemačke i SAD.

Iako su u raznim zemljama u ispitivanja bile uključene različite grupe bakterija, sve su uticale na puteve koji sintetišu vitamine B u telu. Naučnici su otkrili da su promene u zajednicama crevnih bakterija bile povezane sa smanjenjem riboflavina i biotina kod obolelih od Parkinsonove bolesti. Potom su pokazali da je nedostatak vitamina B povezan sa smanjenjem iznosa kratkolančanih masnih kiselina (SCFA) i poliamina, molekula koji pomažu u stvaranju zdravog sloja sluzi u crevima. „Manjak poliamina i SCFA može dovesti do stanjivanja sloja crevne sluzi, čime se povećava propusnost creva, a oba su primećena kod Parkinsonove bolesti”, objasnio je rukovodilac Hiroši Nišivaki sa Univerziteta Nagoja.

Japanski naučnici smatraju da oslabljeni zaštitni sloj izlaže crevni živčani sistem većem broju otrova s kojima se sve češće susrećemo, uključujući hemikalije za čišćenje, pesticide i herbicide. Takvi toksini dovode do prekomerne proizvodnje α-sinukleinskih fibrila – molekula koji su uključeni u nastanak Parkinsonove bolesti. Jedna studija iz 2003. dokazala je da visoke doze riboflavina mogu pomoći u oporavku nekih motoričkih funkcija pacijenata koji su, takođe, eliminisali crveno meso iz ishrane. Autori su zaključili da bi visoke doze vitamina B mogle sprečiti oštećenja tkiva povezana sa razvojem Parkinsonove bolesti. Rezultati studije sugeririšu da bi se oboljenje moglo preduprediti osiguranjem zdravih crevnih mikrobioma i smanjivanjem unosa otrovnih tvari iz okolie.

(Ilustracija Shutterstosk)

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar