Научници су открили да добри делфини користе отворена уста налик осмеху да комуницирају током игре. Заједничка студија италијанског Универзитета у Пизи и Универзитета у Торину пружа нови увид у сложене друштвене интеракције и визуелну комуникацију ових разиграних морских сисара. Добри делфини су веома друштвене животиње, познате по својим сложеним интеракцијама које укључују игриво понашање попут скакања, јурњаве и манипулације објектима, преноси ХРТ.
У новој студији, истраживачи са Универзитета у Пизи и Универзитета у Торину открили су да ови делфини користе отворена уста, слична осмеху, да комуницирају током игре. Налази сугеришу да делфини користе израз да визуелно сигнализирају разиграност својим пратиоцима. Овај израз се јавља првенствено када је један делфин у видном пољу другог делфина и често изазива брзу мимику, сугеришуц́и софистицирани облик невербалне комуникације.
„У нашој студији смо открили да делфини отварају уста док се играју и то се може сматрати сигналом. Они то раде у видном пољу примаоца, а такође су у стању да пресликају изразе лица других. Али, уверени смо да је комуникација током игре мултимодални систем у коме је визуелни део само један део, а они се могу интегрисати са другим сензорним модалитетима”, каже Елиzабета Палаđи, етолог са Универзитета у Пизи. Истраживачи су проучавали делфине у контролисаном окружењу, анализирајуц́и више од 1.200 случајева изражавања отворених уста.
Око 92 одсто ових израза лица појавило се током игре делфин-делфин, а делфини су реаговали опонашањем осмеха 33 одсто времена када су могли да виде свог другара. Налази показују да су визуелни знаци, посебно израз отворених уста, кључни за то како делфини изражавају разиграност, потенцијално одражавајуц́и понашања која се виде код других сисара, као што су меркати и медведи. Истраживачи сада истражују слично понашање код других врста као што су пегаве хијене, познате по својим замршеним друштвеним системима.
Исте ствари истражујемо и код пегавих хијена у дивљини, јер су оне изузетно разигране и организоване у систем веома сличан великим мајмунима, посебно шимпанзама и бонобоима, и веома су сложене са социјалног и комуникативног становишта”, објашњава Палађи. Научници се надају да ће ова студија отворити врата дубљем разумевању начина на који животиње комуницирају и формирају друштвене везе. Студија је објављена у часопису iScience (Cell Press).
(Илустрација Shutterstock//marshalgonz)
(Н1)
