Естетика вештачке интелигенције ће постајати станадард.
Харис Пашовић
Револуција вештачке интелигенције (AI) се убрзава и постаје једна од највећих прекретница у историји. Револуције које су темељно измениле човечанство биле су до сада Гутенбергов изум штампарије; Едисонова сијалица и Теслина наизмјенична струја, и Тјурингова машина (компјутер) и Тјурингов тест (испитивање да ли машина може симулирати људску интелигенцију). То су револуције које су промениле парадигму људске егзистенције.
Примена вештачке интелигенције у свим пољима људског деловања већ данас је огромна – од интелигентних машина које ласерима замењују пестициде на усјевима до многоструких примена у медицини; од управљања возилима без возача до ратовања на фронту; од писања различитих материјала до финансија. Вештачка интелигенција увелико миења медије, културу и уметност. Уз употребе које веома унапређују цивилизацију, развијају се паралелно и опасности – од лажних фотографија до оружја за масовно уништење.
Револуција је темељна и свеобухватна, парадигма се мења у потпуности, човечанство улази у ново доба. То није више футуризам, то је револуција која ће променити свет у наредних неколико година. Немачки таблоид Bild, најпродаваније новине у Европи, најавио је уређивачке резове због, како су рекли, „могућности које пружа вештачка интелигенција”. Извршни директор Матијас Дeпфнер је најавио да ће издавач бити „чисто дигитална медијска компанија”. Алати вештачке интелигенције као што је ChatGPT могу „учинити независно новинарство бољим него што је икада било – или га заменити”, рекао је. Предвидио је да ће вештачка интелигенција ускоро бити боља од новинара у прикупљању информација, а преживјети само издавачи који креирају најбољи оригинални садржај попут истраживачког новинарства и оригиналних коментара.
Недавно је компанија за вештачку интелигенцију Open AI објавила програм SORA. То је „AI модел који може креирати реалистичне и маштовите сцене из текстуалних упутстава”, стоји у опису програма. Аутори су демонстрирали шта је до сада SORA урадио: направио је филмске клипове у трајању по тридесетак секунди који приказују људе, животиње, пејзаже, документарне“ снимке друге сцене које се не разликују од реалистички снимљених филмских кадрова. Несумњиво је да ће брзина и квалитет ових AI модела који претварају текст у слику расти прогресивно. Филм ће, овакав каквог га знамо, престати да постоји за најдаље десет година.
Убрзани развој AI ће учинити да садашњи филм и телевизија за кратко време постану музеј. Kрај кинематографије је неминован. Развој AI је толико брз и толико ће темељно променити филм да је питање да ли ће се у наредној декади тај медиј уопште звати филм. Исто се односи на серије, наравно. Телевизија ће се темељно променити, неће више бити водитеља.
Позориште се неће тако брзо и тако радикално променити. Оно се већ променило употребом видеа на много начина (од снимања уживо и емитовања током представе до снимљеног материјала интерполираног у представу; од стриминга до VR и тако даље), а ускоро ће се све више користити AI, роботи, LED сценографије, интеракција живе игре и електронике, дронови…
Филм се готово није променио стотину година. Kроз историју направљена су само нека технолошка унапређења (звук, боја, дигитализација), али као медиј је остао исти као на самом почетку. Истовремено, позориште је кроз миленијуме доказало да је преживело и да се прилагођава новим животним изазовима.
Архитектура се мења и већ постоје здања, попут неких хотела у Kини, која су у потпуности пројектована вештачком интелигенцијом. AI ће стварати сложена музичка дела. ChatGPT, модел за писање, већ сада пише литературу на нивоу просечних књижевних дела које су писали људи, а сигурно ће се убрзано усавршавати. Људско превођење је већ сада непотребно. Дизајн, уметничка фотографија и видео-арт неће преживети у садашњој форми. Сликарство и вајарство хоће, мада ће вештачка уметност битно утицати на облике ове две уметности.
Друштва нису спремна на ову промену. Људи не могу да прихвате могућност да стварност може да функционише без многих од нас у главним улогама. Многи професионалци одбијају могућност да их може заменити вештачка интелигенција. Већина бира да се прави мртва, по принципу „ако не примећујем феномен, он не постоји”.
Ни уметничке академије и факултети у нашем региону нису спремни за ову револуцију. Школски програми су конзервативни, а промене захтевају веома много времена, преговарања, убеђивања, компромиса. Пре само петнаестак година неке колеге редитељи били су страствени противници да се у наставу режије уведе снимање играног филма за YouTube. Говорили су: „Ми нећемо да се наши филмови приказују на компјутеру”. Данас се више филмова приказује на стриминг платформама него у биоскопу.
Иако ће многе професије нестати, неке нове ће се појавити. Једна за којом ће расти потражња јесте писац промптова, текстуалних упутстава AI моделу да креира слику или видео.
Аргумент који се данас често чује против очигледног освајања свих уметности од стране вештачке интелигенције јесте овај: „Али, ту нема људске душе. Kреација вештачке интелигенције никад не може бити као људско уметничко ђело.” То је потпуно тачно. Али потреба и потражња за аутентичним људским уметничким делом ће се смањивати, јер ће се мењати укус публике и AI естетика ће постајати стандард.
Сетите се какви су били стандарди женске и мушке лепоте пре педесет, пре тридесет и пре десет година и погледајте Instagraam да упоредите с данашњим стандардима лепоте. Још пре петнаестак година природно и неговано тело било је слављено. То је још била рефлексија античког модела лепоте. Данашња лепота је плод естетске хирургије и стероида и није битно што у тој лепоти нема душе и природног људског духа. Антички модел је деформисан до непрепознатљивости.
Данашњи медији и перцепција уметности су већ сад застарели. Apple Vision наочаре у којима видите неколико екрана симултано и можете пратити више садржаја одједном, а такође и паралелно употребљавати различите апликације, одредиће радикално нов приступ у медијима и уметности. Apple Vision сада кошта око 3.500 америчких долара, а iPhon кошта око 1.000, тако да је доступан богатим људима, али ће несумњиво убрзо бити у масовној производњи, што ће га појефтинити и учинити доступним свима.
Међутим, цунами вештачке интелигенције могао би се избалансирати употребом високе људске интелигенције. Да ли ће се новинари наметнути новинарством коме AI не може конкурисати? Да ли ће композитори пронаћи начин да заједно са AI стварају неку нову, невероватну музику? Судбина филмске режије и глуме, а и многих филмских професија, зависиће од тога да ли ће се редитељи изборити за опстанак редитељске уметности у том новом AI медију који ће заменити филм. Дубоко верујем да је то могуће, али захтева изузетну спремност, иновативност, храброст и дозу лудости. То захтева личност, слободу мишљења и постављање приоритета међу којима новац није на првом месту.
(Илустрација Théâtre d’Opéra Spatial/Midjourney)
(Пулсе)
