ATINSKI TRG

DOBA NOVE UMETNOSTI

233 pregleda

Estetika veštačke inteligencije će postajati stanadard.

Haris Pašović

Revolucija veštačke inteligencije (AI) se ubrzava i postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmenile čovečanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Tjuringova mašina (kompjuter) i Tjuringov test (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promenile paradigmu ljudske egzistencije.

Primena veštačke inteligencije u svim poljima ljudskog delovanja već danas je ogromna – od inteligentnih mašina koje laserima zamenjuju pesticide na usjevima do mnogostrukih primena u medicini; od upravljanja vozilima bez vozača do ratovanja na frontu; od pisanja različitih materijala do finansija. Veštačka inteligencija uveliko mienja medije, kulturu i umetnost. Uz upotrebe koje veoma unapređuju civilizaciju, razvijaju se paralelno i opasnosti – od lažnih fotografija do oružja za masovno uništenje.

Revolucija je temeljna i sveobuhvatna, paradigma se menja u potpunosti, čovečanstvo ulazi u novo doba. To nije više futurizam, to je revolucija koja će promeniti svet u narednih nekoliko godina. Nemački tabloid Bild, najprodavanije novine u Evropi, najavio je uređivačke rezove zbog, kako su rekli, „mogućnosti koje pruža veštačka inteligencija”. Izvršni direktor Matijas Depfner je najavio da će izdavač biti „čisto digitalna medijska kompanija”. Alati veštačke inteligencije kao što je ChatGPT mogu „učiniti nezavisno novinarstvo boljim nego što je ikada bilo – ili ga zameniti”, rekao je. Predvidio je da će veštačka inteligencija uskoro biti bolja od novinara u prikupljanju informacija, a preživjeti samo izdavači koji kreiraju najbolji originalni sadržaj poput istraživačkog novinarstva i originalnih komentara.

Nedavno je kompanija za veštačku inteligenciju Open AI objavila program SORA. To je „AI model koji može kreirati realistične i maštovite scene iz tekstualnih uputstava”, stoji u opisu programa. Autori su demonstrirali šta je do sada SORA uradio: napravio je filmske klipove u trajanju po tridesetak sekundi koji prikazuju ljude, životinje, pejzaže, dokumentarne“ snimke  druge scene koje se ne razlikuju od realistički snimljenih filmskih kadrova. Nesumnjivo je da će brzina i kvalitet ovih AI modela koji pretvaraju tekst u sliku rasti progresivno. Film će, ovakav kakvog ga znamo, prestati da postoji za najdalje deset godina.

Ubrzani razvoj AI će učiniti da sadašnji film i televizija za kratko vreme postanu muzej. Kraj kinematografije je neminovan. Razvoj AI je toliko brz i toliko će temeljno promeniti film da je pitanje da li će se u narednoj dekadi taj medij uopšte zvati film. Isto se odnosi na serije, naravno. Televizija će se temeljno promeniti, neće više biti voditelja.

Pozorište se neće tako brzo i tako radikalno promeniti. Ono se već promenilo upotrebom videa na mnogo načina (od snimanja uživo i emitovanja tokom predstave do snimljenog materijala interpoliranog u predstavu; od striminga do VR i tako dalje), a uskoro će se sve više koristiti AI, roboti, LED scenografije, interakcija žive igre i elektronike, dronovi…

Film se gotovo nije promenio stotinu godina. Kroz istoriju napravljena su samo neka tehnološka unapređenja (zvuk, boja, digitalizacija), ali kao medij je ostao isti kao na samom početku. Istovremeno, pozorište je kroz milenijume dokazalo da je preživelo i da se prilagođava novim životnim izazovima.

Arhitektura se menja i već postoje zdanja, poput nekih hotela u Kini, koja su u potpunosti projektovana veštačkom inteligencijom. AI će stvarati složena muzička dela. ChatGPT, model za pisanje, već sada piše literaturu na nivou prosečnih književnih dela koje su pisali ljudi, a sigurno će se ubrzano usavršavati. Ljudsko prevođenje je već sada nepotrebno. Dizajn, umetnička fotografija i video-art neće preživeti u sadašnjoj formi. Slikarstvo i vajarstvo hoće, mada će veštačka umetnost bitno uticati na oblike ove dve umetnosti.

Društva nisu spremna na ovu promenu. Ljudi ne mogu da prihvate mogućnost da stvarnost može da funkcioniše bez mnogih od nas u glavnim ulogama. Mnogi profesionalci odbijaju mogućnost da ih može zameniti veštačka inteligencija. Većina bira da se pravi mrtva, po principu „ako ne primećujem fenomen, on ne postoji”.

Ni umetničke akademije i fakulteti u našem regionu nisu spremni za ovu revoluciju. Školski programi su konzervativni, a promene zahtevaju veoma mnogo vremena, pregovaranja, ubeđivanja, kompromisa. Pre samo petnaestak godina neke kolege reditelji bili su strastveni protivnici da se u nastavu režije uvede snimanje igranog filma za YouTube. Govorili su: „Mi nećemo da se naši filmovi prikazuju na kompjuteru”. Danas se više filmova prikazuje na striming platformama nego u bioskopu.

Iako će mnoge profesije nestati, neke nove će se pojaviti. Jedna za kojom će rasti potražnja jeste pisac promptova, tekstualnih uputstava AI modelu da kreira sliku ili video.

Argument koji se danas često čuje protiv očiglednog osvajanja svih umetnosti od strane veštačke inteligencije jeste ovaj: „Ali, tu nema ljudske duše. Kreacija veštačke inteligencije nikad ne može biti kao ljudsko umetničko đelo.” To je potpuno tačno. Ali potreba i potražnja za autentičnim ljudskim umetničkim delom će se smanjivati, jer će se menjati ukus publike i AI estetika će postajati standard.

Setite se kakvi su bili standardi ženske i muške lepote pre pedeset, pre trideset i pre deset godina i pogledajte Instagraam da uporedite s današnjim standardima lepote. Još pre petnaestak godina prirodno i negovano telo bilo je slavljeno. To je još bila refleksija antičkog modela lepote. Današnja lepota je plod estetske hirurgije i steroida i nije bitno što u toj lepoti nema duše i prirodnog ljudskog duha. Antički model je deformisan do neprepoznatljivosti.

Današnji mediji i percepcija umetnosti su već sad zastareli. Apple Vision naočare u kojima vidite nekoliko ekrana simultano i možete pratiti više sadržaja odjednom, a takođe i paralelno upotrebljavati različite aplikacije, odrediće radikalno nov pristup u medijima i umetnosti. Apple Vision sada košta oko 3.500 američkih dolara, a iPhon košta oko 1.000, tako da je dostupan bogatim ljudima, ali će nesumnjivo ubrzo biti u masovnoj proizvodnji, što će ga pojeftiniti i učiniti dostupnim svima.

Međutim, cunami veštačke inteligencije mogao bi se izbalansirati upotrebom visoke ljudske inteligencije. Da li će se novinari nametnuti novinarstvom kome AI ne može konkurisati? Da li će kompozitori pronaći način da zajedno sa AI stvaraju neku novu, neverovatnu muziku? Sudbina filmske režije i glume, a i mnogih filmskih profesija, zavisiće od toga da li će se reditelji izboriti za opstanak rediteljske umetnosti u tom novom AI mediju koji će zameniti film. Duboko verujem da je to moguće, ali zahteva izuzetnu spremnost, inovativnost, hrabrost i dozu ludosti. To zahteva ličnost, slobodu mišljenja i postavljanje prioriteta među kojima novac nije na prvom mestu.

(IlustracijaThéâtre d’Opéra Spatial/Midjourney)

(Pulse)

 

O autoru

administrator

Ostavite komentar