Према новим научним сазнањима, преци жирафа имали су краћи врат, који се током еволуције мењао. Једни верују да је регулисање телесне температуре био разлог. Други сматрају да је то због такмичења за храну или борбе за продужење врсте. Жирафе могу да буду високе и до шест метара, а део висине чини дугачак врат, може бити и до два метра. Он је различите дужине код женки и мужјака.
Да би жирафе имале врат какав данас имају, њихово тело је током времена морало да се прилагоди. Вратови су се овим животињама померали према задњем делу да би одржале равнотежу. „Хипотеза да је врат код мужјака дужи због секса ипак је само хипотеза, јер су мужјаци крупнији од женки”, навео је биолог Даг Кавенер са Универзитета Пенсилванија. Користећи фотографије, снимке и све доступне материјале, научници су пратили како су различите масаи жирафе у зоолошким вртовима широм Северне Америке временом расле. Анализирајући пропорције дивљих животиња и различитих врста, Кавенер и сарадници открили су да и мужјаци и женке жирафа у младим данима имају сличне пропорције, а да су се код мужјака мењају када достигну полну зрелост. То значи да одрасле женке имају пропорционално дужи врат од одраслих мужјака, док одрасли мужјаци имају шири врат од одраслих женки.
„Када женке достигну четири или пет година старости и док чекају младунце, имају веће потребе у исхрани, па су током еволуције добиле дужи врат”, наводи биолог. Дужи вратови могу да помогну женкама док чекају младе, али за мужјаке важнија је ширина врата, због борби са другим мужјацима, наводе истраживачи. „Популација масаи жирафа је нагло опала у последњих 30 година, због губитка станишта и криволова. Да би се осмислила стратегија очувања ових величанствених дивова, потребно је да разумемо кључне аспекте екологије и њихове генетике”, закључио је Даг Кавенер.
(РТС)