Arheolozi su rekonstruisali lice žene koja je u kamenom dobu živela na prostoru današnje Belgije i ustanovili su da je imala plave oči i taman ten. Ovaj slučaj baca više svetla na porijeklo modernih Evropljana. Fosilni ostaci praistorijske žene otkriveni su još 1988. godine u pećini Margo u blizini Dinanta. Prethodna istraživanja sugerišu da je živela u dolini Meze pre 10.500 godina i da je pripadala istoj zapadnoevropskoj populaciji lovaca-sakupljača kao i poznati britanski čedarski čovek. Belgijski Univerzitet u Gentu je analizirao genetske i arheološke podatke i rekonstruisao lice žene, a i uslove u kojima je živela.
Interdisciplinarni tim naučnika, koji uključuje arheologe, antropologe i genetičare, sarađivao je s hikandskim umetnicima na rekonstrukciji lica. Rekonstrukcija lica je deo univerzitetskog projekta „Regionalni pregled drevnih migracija” (ROAM), a on otkriva da je žena iz Margoa imala taman ten i plave oči, baš kao i čedarski čovek, dosad najstariji primerak modernog čoveka u Velikoj Britaniji. Analiza DNK iz 2018. godine je pokazala da je čovek imao plave oči i tamnu kožu, što je ponudilo neviđene uvide u izgled praistorijskih Britanaca i u činjenicu da svi dolazimo negde iz Afrike. Fosil čedarskog čoveka je otkriven u pećini u Somersetu 1903. godine i obelodanio da su nekadašnji Britanci imali tamnu do crnu kožu, plave oči i tamnu, kovrdžavu kosu.
Najnovija otkrića govore da je žena iz Margoa imala nešto svetliju kožu u odnosu na većinu drugih ljudi iz kamenog doba, pokazuju analize u Zapadnoj Evropi, a to je za naučnike suptilan, a važan detalj.Naučnici su doneli zaključke o potencijalnoj boji očiju i kože žene na osnovu analize DNK izvučene iz delova njene lobanje. „Dosad je fenotipska raznolikost među evropskim lovcima-sakupljačima bila poznata samo na osnovu malog broja fosila i smatralo se da je prilično homogena”, izjavio je genetičar Met Rivolla. „Pigmentacija kože žene iz Margoa ukazuje na veću složenost pigmentacije kože unutar ovih populacija i da je ona bila heterogenija nego što se ranije mislilo”, objasnila je za Live Science rukovoditeljka projekta Isabel de Grote
Najnovije istraživanje ukazuje na to da je žena provela većinu svog života na otvorenom, uzimajući u obzir ostatke školjki, pigmenata i drugih alata pronađenih na području pećine. Ipak, naučnici kažu da je potrebno nastaviti istraživanje da bi se otkrili detalji o njenom izgledu i načinu života. „Stvarni ten kože i boju očiju teško je razaznati. Ne postoji tačan odgovor u praistorijskoj DNK”, zaključila je De Grote.
(Kliks)
